ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ ДУБРОВЧАНИМА О ИСПЛАТИ ЗАОСТАЛИХ ДУГОВА КРАЉА ТВРТКА I
Напомена
Повеља је настала 20. новембра 1398. године у Дувну.
Краљ Остоја потврђује да ће Дубровнику исплатити заостали дуг краља Твртка I
који је износио 2.550 дуката. Написана је на перганменту италијанске израде и
врхунског квалитета. Оригинал повеље налази се у Државном архиву у Дубровнику.
Повељу су раније објављивали: Павле Карано-Твртковић Србски споменици 1840,
Франц Миклошић Monumenta serbica 1858, Љубомир Стојановић, Старе сроске повеље
и писма 1929. године; Павле Драгичевић, Грађа о прошлости Босне 1, Бања Лука,
2008.
Литература: Грађа
о прошлости Босне 1, Бања Лука, 2008,
111-112, (повељу приредио Павле Драгичевић).
Превод
У име Оца и Сина и Светога духа, амин. Ја Стјепан
Остоја по милости Господа Бога благоверни краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље,
Западних страна, Доњих Крајева, Усоре, Соли, Подриња и осталог. Да је на знање
сваком човјеку кога се тиче, како дођоше величанству краљевства ми од славнога
града Дубровника племенита властела и поклисари, а именом Жун Журковић и Михоч
Растић говорећи разумно и часно о свим дјелима краљевства ми и међу осталим
пословима слатко говорећи тражили су и молили да им плати краљевство ми што је
остао дужан брат краљевства ми бивши славне успомене господин краљ Твртко. И ми
знајући за истинску молбу и достојан говор и погледавши наредбе и повеље и заклетве
господина краља Твртка, да се не би прекинула красна љубав и добри односи који
су увијек постојали међу краљевством ми и међу Дубровником, све то краљевство
ми разгледавши и видивши, посавјетовали смо се с поглавитом властелом која у то
вријеме бијаше уз нас. Сви с нама, једнодушно следећи цара небеског који
учвршћује добрим дјелима краљевство ми саслушасмо молбу дубровачких поклисара и
створисмо им милост и записасмо у свим нашим наредбама да им платимо и плаћамо
двије хиљаде и пет стотина и педесет дуката што им је остао дужан краљ Твртко,
и да им се плаћа на овај начин: да се плаћа сваке године по пет стотина перпера
од дохотка који су дужни давати краљевству ми о Власинoм свецу трећег дана
мјесеца фебруара и то од дохотка који су дужни нашим прецима и нама за Стон да
одбијају дотле док се не исплати у овој повељи горе поменути дуг од двије хиљаде
и пет стотина и педесет дуката. Све док се исплаћује тај дуг, од тога дохотка
да нам ништа не дају осим да наплаћују себи дугове а након што исплате речени
дуг да дају краљевству ми тај доходак како су га давали нашим прецима. А овоме су
свједоци и ручници властела краљевства ми, војвода Хрвоје, тепчија Батало,
војвода Вукашин и војвода Павле Клешић и кнез Стјепан Хлапчић нашег краљевства
дворски. Писано на Думну двадесетог дана мјесеца новембра године рођења Христа 1398.
Писа Стјепан Добреновић дијак краљевства ми, и да се почне плаћати на први
Власин светац трећег дана фебруара 1399. и краљевство ми присеже и заклиње се
горе поменутом властелом да ово писмо буде чврсто и непорециво док им се дуг не
исплати. + ГОСПОДИН КИР СТЕФАН ОСТОЈА КРАЉ СРБА, БОСНЕ И ПРИМОРЈА