Дијак

ТЕСТАМЕНТ ХЕРЦЕГА СТЕФАНА КОСАЧЕ НОВИ, 20. МАЈ 1466 (уторак)

Опорука господара земље, по његовој титули прозваној Херцеговином, начињена је у Новоме 1466. године, у предвечерје господарства рудинских (дринских) кнезова Косача облашћу

О ХЕРЦЕГУ СТЕФАНУ КОСАЧИ (1435-1436) И ЊЕГОВОМ ТЕСТАМЕНТУ

Стара српска властелинска и владарска породица Косача пореклом је из истоименог села у близини Горажда (према Фочи-Србињу), где су у

ХРИШЋАНСКИ - ПРАВОСЛАВНИ СПОМЕНИЦИ ТРАВУНИЈЕ У ИСТОРИОГРАФИЈИ И САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

У савременој историографији новонасталих држава, на темељима те исте Југославије, у бројним научним радовима, као и у медијским средствима, често се презентују

Правописне школе у средњовјековној босанској држави

Први сачувани ћирилски споменици писани српском редакцијом у Босни су из 12. вијека. Простори српског језика у средњовјековној Босни наслиједили су и глагољску

Краљ Твртко I обновитељ српске државности

Када је на власт дошао Твртко I Котроманић (1353), ње- гова титулатура најчешће је гласила „бан босански” па се на

Запон (копча) хумског кнеза Петра

Петров запон представља најважнији доказ о владавини овога великаша Хумом. За краља Милана га је набавио један српски родољуб који је, од

Ктиторска делатност Стјепана Вукчића Косаче

Одавно је уочено да ваљано разумевање верске политике великог војводе и херцега Стјепана Вукчића Косаче умногоме почива на увиду у сложену геополитичку

Од рата до брака: Живот Јелене Лазаревић Балшић Хранић

Средњи вијек је био од пресудног значаја у поимању саме перцепције породице, која је несумњиво једна од основних друштвених јединица. Поред тога, средњовјековна

Неретљани, заборављено српско племе

Историја раног средњег века српских племена није довољно позната, поготово време њиховог досељавања на Балкан, формирања државе и покрштавања. Епоха када је

Краљ Стефан Остојић Котроманић (1418-1421)

Одмах након смрти краља Остоје за новога краља је изабран његови син Стефан. По свему судећи неких великих неприлика и недоумица

ЦРКВА БОСАНСКА КАО ИЗДАНАК АНАХОРЕТСКОГ МОНАШТВА

Сви покушаји да се јеретички карактер цркве босанске, таквом су је уосталом сматрале обе правоверне цркве, разреши у оквиру концепције

Битка код Билеће (1388) – Заборављени гроб Влатка Вуковића

Битка код Билеће одиграла се 27. августа 1388. године недалеко од истоименог града, између османлијских пљачкашких одреда предвођених Лала Шахином (који је

Краљ Стефан Остоја Котроманић (1398-1404. и 1409-1418.)

Стефан Остоја свргнуо је са престола краљицу Јелену Грубу вољом крупне домаће властеле, на првом мјесту војводе Хрвоја Вукчића Хрватинића. Владао је

Краљица Јелена Груба Котроманић (1395-1398)

Јелена је била супруга краља Стефана Дабише Котроманића(1391-1395), а поријеклом из старе великашке породице Николића из Хума, који су били у сродству

Краљ Стефан Дабиша Котроманић (1391-1395)

Био је насљедник краља Стефана Твртка I Котроманића. Његова титула гласила је "Ми Стефан Дабиша по милости Господа Бога краљ Срба, Босне,

Краљ Стефан Твртко I Котроманић

Твртко је био син кнеза Владислава, рођеног брата бана Стефана II Котроманића(1314-1353) и Јелене, ћерке угарског великаша хрватског поријекла Јурја

ДОМАЋИ ИЗВОРИ КОЈИ ГОВОРЕ О ЕТНИЧКОМ ИДЕНТИТЕТУ СТАНОВНИШТВА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

Највјеродостојнији свједоци о етничкој припадности становништва средњовјековне босанске државе, јесу повеље босанских владара и властеле, настале на подручју средњовјековне босанске државе. Таквих

Михаило Анхијалски као извор за средњовјековну историју Босне и Херцеговине

Највише страних извора о средњовјековним Србима настало је на простору и од људи Источног римског царства, у историографији познатом под називом Византија.

Прилог проучавању симбола љиљана-крина у српској средњовјековној историји

Текст који је пред вама говори о симболу љиљана-крина у манастиру Љубостињи на гробу монахиње Јефимије (световно име Јелена), жене деспота Угљеше

Папа Гргур XI о вјерским приликама у средњовјековној Босни

Овај папа је босанским фрањевцима исправом издатом јуна 1372. дозволио да подигну цркве, капеле, ораторије, гробља и друго што је добро за

Горан Ж. Комар, НЕКОЛИКО РИЈЕЧИ О МИРОСЛАВЉЕВОМ ЈЕВАЂЕЛИСТАРУ

Сва основна питања, изузев тачног мјеста настанка, везана за ову драгоцјену књигу су у науци рјешена. Моја намјера је да овим чланком,

СРЕДЊОВЈЕКОВНИ НАКИТ

Средњовјековна држава Котроманића била је богата рудама, нарочито рудом сребра. Технику рударења у српским земљама средњег вијека развили су њемачки рудари Саси.

БОСАНСКА БИСКУПИЈА КАО БАШТИНИК ТРАДИЦИЈА СРПСКЕ БИСКУПИЈЕ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ

Након доласка Срба на Балканско полуострво и примања хришћанске вјере, српски народ се нашао на територијама око којих су се

ЦРКВЕНЕ ПРИЛИКЕ У БОСНИ ТОКОМ XI И XII ВИЈЕКА

О историји Босне до половине XII века, може да се говори само у неким општим цртама јер је мало тога познато.

ЈЕЗИК И ПИСМО У СРЕДЊОВЈЕКОВНОЈ БОСАНСКОЈ ДРЖАВИ - Црквени списи и епиграфски натписи

Прве ћирилске библијске књиге коришћене на простору средњовјековне Босне (без Хумске земље и јадранског приморја), прихваћене су у Босни крајем XI вијека,

ЈЕЗИК И ПИСМО У СРЕДЊОВЈЕКОВНОЈ БОСАНСКОЈ ДРЖАВИ – ПОВЕЉЕ И ПИСМА

Идентитет средњовјековне босанске државе огледа се и кроз језик и писмо које се користило на њеним просторима. Многи световни и

Етничка граница између Срба и Хрвата у XIV вијеку

Повеља бана Стефана II Котроманића из 1326. године, претходника краља Твртка, говори нам о етничкој граници измeђу Босне (Срба) и Хрвата.

ТЕОЛОГИЈА БОСАНСКИХ КРСТЈАНА

Сагласне тврдње католичких полемичара да босански крстјани верују у два од вечности супротстављена божанства, „већег и мањег бога", „истинитог бога" и „безпочетног