Урбан III. папа потврђује права цркве дубровачке 1187. године | Племенито

Урбан III. папа потврђује права цркве дубровачке 1187. године | Племенито

Урбан III. папа потврђује права цркве дубровачке 1187. године


Напомена

Повеља којом је папа Урбан III 1187. године потврдио права дубровачкој надбискупији. Ово је једна од папских повеља у којој се бановина Босна наводи као дио средњовјековне Србије „област Србије, које чини Босна“. Папска канцеларија је крајем XII и током прве половине XIII вијека у својим документима следећи раније традиције, када је Босна била у саставу средњовјековне јединствене српске државе, често Босну одређивала као дио Србије. Бановину Босну су као дио Србије сматрали и неки други историјски извори, као што је византијски писац Јован Кинам који је писао такође током XII вијека. Ова повеља је преузета из зборника „DIPLOMATIČKI ZBORNIK KRALJEVINE HRVATSKE, DALMACIJE I SLAVONIJE, Svezak II, Zagreb 1904“ чији је аутор Тадија Смичиклас. Повељу је за сајт „Племенито“ превела Вања Вуковић.

Превод

 

1187, 28. марта. Верона.

Епископ Урбан, највећи Божји роб, предаје канон часном брату Трибуну, епископу дубровачком, и његовим насљедницима за сва времена. Господ са високог апостолског трона, са широким видокругом, поручује да своју браћу епископе, како оне у близини, тако и оне који су далеко, треба да обасипамо братском милости и да њихове бриге треба да отклањамо смиреношћу. Стога смо, архиепископе Трибуне, часни брате по Христу, милосно одобрили твоје праведне захтјеве и дубровачку цркву, коју ћеш Богу, њеном ствараоцу, представити као засебну, као примјер сретних успомена на наше претходнике Иноћентија, Анастасија, Хадријана и Александра, римског папе под Светим Петром, узели под своју заштиту. Овим документом писмено потврђујемо њен привилегован положај. Осим тога, ова добра црква ће добити сва права на имовину коју, дакле, у присуству правде и канона, посједује, са одобравањем будућих папа, као поклон владара и царева, и уз искрено одобрење, узимајући у обзир све друге праведне законе, са Богом као нашим водичем. Ти и твоји насљедници ћете, такође, добити трајну подршку, коју овим изражавамо: ово мјесто, на ком се налази горе поменута црква са свим што јој припада, припаја, према праву, теби, Цркво, све сусједне парохије, наиме област Захумље, област Србије, које чини Босна заједно са облашћу Травуније и са градовима Котором, Будвом, Баром, Љесом, Скадром, Дривастом и Гудуаненсем, Полатенсем са свим њиховим опатијама, црквама и парохијама. Такође вам потврђујемо све посједе, као и добра у виду цркава, десетина, имања, насеља, освојених имања, њива, шума, планина, брда, вода, ливада, и имаштина из свих других области, које ће црква Дубровачка праведно и у складу са Каноном добити у посјед након што јој се додијели титула власника свега горе наведеног. Такође ће, наравно, бити кориштен овај епископски палијум[1], кога су и твоји преци користили при испуњењу обавеза као знак понизности и правде на мисама када се буде славила ова свечаност. Теби [Власии] и твојим насљедницима великодушно потврђујемо, са апостолским благословом, да ће се ових дана, по завршетку ове прославе, твоје братство сретног Власијуса, у сјећању на твоје претке крај апостолског трона[2] молити за тебе[3]. Наравно, и твоје сљедбенике ће наши сљедбеници признавати уз величање и захвалност од сад па надаље. Најстроже забрањујемо да примиш прогнане или екскомунициране на дужност или у црквену заједницу, а да претходно не одслуже одговарајућу казну, осим у случају да буду непосредно изложени смртној опасности. С тим да, у случају да буду примљени, морају бити стално у твом присуству, и, у складу са новим законима цркве, након што им се одреди казна, биће пуштени из окова (да би могли да служе казну). Овим декретом те обавезујемо да се сложиш са овим слободама и привилегијама које су твојој цркви дали краљеви, принчеви, као и црквене и свјетовне личности, и да досадашње пригодне древне обичаје у потпуности узмеш у обзир и одржиш. Одлучујемо, дакле, да нико ни у ком случају не смије покушати да доведе ову цркву у невољу ни да отуђи њену имовину или да је сплеткама умањи, те да се свеукупно власништво које је уз сагласност додијељено цркви мора одржати, а у складу са свим обичајима који ће ступити на снагу, и молимо те да сачуваш част апостолског трона. Дакле, ако у будућности било која црквена или свјетовна личност, или било која друга особа, која познаје правила овог нашег декрета непромишљено дјелује против истог, а која није већ оптужена за нешто друго и којој није већ одређена одговарајућа казна, биће са достојанством лишена своје моћи и части и подлијегаће Божанском суду и бити испитана због почињеног недјела и удаљиће се од светог тијела и крви Господове и од откупљења свога тијела а након најстрожег разматрања казне, против исте ће бити предузета освета. Мир нашега господара Исуса Христа[4] свим слугама овога мјеста који спроводе Његову правду, и који ће, док год жању плодове својих добрих дијела добити награду вјечног мира кад се нађу пред страшним судом. Амин. Амин. Амин. Са девизом. Ја, Урбан, врховни свештеник католичке цркве, Његова Пресветост.

† Ја, пресвети епископ Хенрик Албански

† Ја, пресвети епископ Паулус Пренестинански

† Ја, Теобалд, пресвети епископ Хостијенски и Велетренски

† Ја, Петар од Бона, пресвети виши кардиналов свештеник са чином свете Сузане

† Ја, Лаборанс, пресвети виши кардиналов свештеник свете Марије са друге стране Тибра са чином Каликста

† Ја, Пандулфус, пресвети виши кардиналов свештеник са чином дванаест апостола

† Ја, Мелиор, пресвети виши кардиналов свештеник светог Јована и Павла са чином Памахија

† Ја, Аделардус, пресвети виши кардиналов свештеник са чином светог Марцела

† Ја, Јакоб, пресвети кардиналов клер са чином свете Марије из Космедина

† Ја, Грацијанус, пресвети кардиналов клер (са чином) светог Козме и Дамјана

† Ја, Роланд, пресвети кардиналов клер (са чином) свете Марија из Портикуса

† Ја, Петар, пресвети кардиналов клер (са чином) светог Николе Тулијанског из тамнице

† Ја, Радулфус, пресвети кардиналов клер (са чином) светог Ђорђа са златним велом

 

Уручено у Верони на руке Мојсију Латераненском од стране посредника у одаји број пет првог априла, године 1187. од рођења Господњег, у декларацији петој, овјереној у одаји папе Урбана трећег за вријеме његове друге године владавине.



[1] Мисли се на плашт који су  носили високи вјерски поглавари при црквеним обредима.

[2] Преци крај апостолског трона су сви претходни поглавари Цркве дубровачке који су, према хришћанском вјеровању сада уз Бога, тј. у рају.

[3] Молити се за њега да што боље обавља функцију.

[4] Ово је у смислу: „Мир свима“.