У ЉУБИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ПЛЕМЕНИТО“ И ПРОМОВИСАН „САВИНСКИ БУКВАР“ | Племенито

У ЉУБИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ПЛЕМЕНИТО“ И ПРОМОВИСАН „САВИНСКИ БУКВАР“ | Племенито

У ЉУБИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ПЛЕМЕНИТО“ И ПРОМОВИСАН „САВИНСКИ БУКВАР“

15:39:59 17.12.2017

Изложба Племенито, аутора Бориса Радаковића, Предрага Лоза и Драгослава Илића, отворена је 14. децембра у 19.00 часова у просторијама Народне библиотеке  „Др Љубо Михић" у Љубињу. Аутори изложбе, због раније преузетих обавеза, нису били у могућности да се обрате публици у Љубињу. Публици су се обратили Горан Комар, Раде Ликић и Весна Андрић. На 27 паноа приказано је културноисторијско насљеђе српског народа из средњег вијека на просторима данашње Босне и Херцеговине.

Мото изложбе, који гласи НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ НА ПЛЕМЕНИТОЈ, преузет је са једног од многобројних споменика – стећака, на којима се спомиње овај термин, који означава насљедни посјед одређеног рода или породице. Изложба је подијељена у четири цјелине које чине: мраморје или стећци, тј. средњовјековни надгробни споменици који су од прошле године ушли и на УНЕСКОВУ листу свјетске баштине, затим натписи на стећцима, црквама и загробним храмовима, који нам говоре о ктиторској дјелатности на овим просторима у средњем вијеку или о идентитету, језику, писму и животу покојника сахрањених под стећцима. Панои затим садрже црквене списе коришћене у вјерске сврхе на овим просторима, који показују црквене прилике, али и везе Босне и Хума са другим српским областима и ту су дипломатски списи, тј. повеље и писма владара и властеле са ових простора, који нам говоре о политичким, економским, идеолошким и другим приликама у држави Котроманића. Један од циљева изложбе је да преиспита постојећи и покуша покренути изградњу новог односа према знању о српском културном насљеђу у Босни и Херцеговини,као један од стратешких основа Републике Српске.

Поред изложбе, публици је претстављен и „Савински буквар“ из 1692. године, у издању Српског удружења ”Ћирилица” из Требиња. Овај Буквар који има преко 400 илустрација, писан рускословенском редакцијом старословенског језика, првобитно израђеног у Москви 1692. године од стране руског јеромонаха Кариона Истомина, у Требиње ће стићи заслугом Тврдошко-Савинског јеромонаха Леонтија Аврамовића који припада старом требињском братству Аврамовића. Буквар је у 106 примјерака штампан за Царску породицу Романов, један од тих 106 се и данас налази у Савинском манастиру. За Леонтија Аврамовића знамо из докумената да је више пута боравио у Москви и био гост породице грофа Саве Владиславића. Највјероватније је да је он и донио буквар у Херцеговину. Не треба искључити ни другачији пут Буквара од Москве до Херцеговине, јер је то доба огромне помоћи која преко породице Владиславић, а преко херцеговачких монаха доспјева до наших манастира и школа, тако да је сасвим могуће да су Владиславићи овај Буквар и по неком другом послали, мада за то нема писаних трагова као за Леонтија Аврамовића. Треба да знамо да је из овога буквара прва знања стекао и Петар II Петровић Његош. Неки његови биографи спомињу да је Његош баш у овом Буквару по први пут под словом Ш видио и дознао за игру Шах (Шахмат).