СТЕМАТОГРАФИЈА – БАКРОРЕЗНА КЊИГА ХРИСТОФОРА ЖЕФАРОВИЋА И ТОМАСА МЕСМЕРА | Племенито

СТЕМАТОГРАФИЈА – БАКРОРЕЗНА КЊИГА ХРИСТОФОРА ЖЕФАРОВИЋА И ТОМАСА МЕСМЕРА | Племенито

СТЕМАТОГРАФИЈА – БАКРОРЕЗНА КЊИГА ХРИСТОФОРА ЖЕФАРОВИЋА И ТОМАСА МЕСМЕРА


Напомена

Српска култура XVIII века у Карловачкој митрополији доживела је појавом Жефаровић-Месмерове Стематографије једну од својих првих барокних светковина. Ова мала, драгоцена књига, без сумње једна од највреднијих које су Срби у томе веку имали, носила је многоструке поруке које се из њених страница још и сада ишчитавају и тумаче, а које су, зацело, нашим људима онога времена биле јасне и блиске, јер је Стематографија изражавала савремене културне, уметничке и национално-политичке тежње српског народа у Аустрији у годинама великих искушења.

Жефаровићево упознавање бакрорезне вештине у бечкој граверској радионици Томе Месмера (Thomas Mossmer, 1717-1777) треба приписати његовој уметничкој радозналости и жељи да поред живописа, иконописа, технике уметничког веза, научи и технику бакрореза, али, свакако, и наговору и условима које му је пружио његов мецена патријарх Арсеније Четврти. Жефаровићева опредељеност графици пада у време које је наметало потребу за овом уметничком врстом. До првих Жефаровићевих бакрореза, српски графичари су познавали само технику дрвореза, држећи се махом традиционалних стилских и иконографских решења, док су бакрорези били познати претежно као листови набављани из Русије, или они које су српски архијереји поручивали код аустријских гравера. Разумљиво је онда да је патријарх Арсеније Четврти пожелео да има бакроресца православне вере, код којег ће моћи да наручи бакрорезе одређене идејне и ликовне садржине.

Први Жефаровић-Месмеров бакрорез издат је у пролеће 1741. године; био је то Свети Сава са српским светитељима дома Немањиног, који је замишљен као графички прилог дипломатским захтевима Арсенија Четвртог на  бечком двору. Тај бакрорез је био нека врста пропагандног политичког меморандума, а уз тоупућен као честитка царици Марији Терезији поводом њеног ступања на престо. На бакрорезу су на први поглед представљени српски светитељи. У ствари, ту су поред светог Саве приказани ликови Стефана Немање, Стефана Првовенчаног, краља Милутина, Стефана Дечанског, Уроша Петог и других владара. Сви су приказани са нимбом око главе па ипак - овај бакрорез није био само светитељски. У суштини било је то величање српске прошлости, поштовање које је одржавало народни дух у тешким временима, али истовремено наглашавало владарци, целој државној управи, угарским племићима и непријатељски расположеној католичкој цркви да су досељени „Расцијани" нација славне прошлости.

У доњем делу, испод светих владара, изгравиран је стари српски грб: двоглави орао са натписом „Дом Немањин” окружен са шест грбова јужнословенских земаља. Лево и десно од грбова изгравирана је пригодна песма у којој Арсеније Четврти, већ у првом стиху, помиње ревност дому Немањином, да би затим поменуо земље и покрајине на које се протеже његова патријаршка јурисдикција, завршавајући ову поруку актуелним стиховима:

„Овде ћеш видти све цареве, све светитеље.

Немојте, о Срби губити наду.

Јер краљевна Марија Терезија обуче угарско

Царско рухо и стави круну на главу,

Да нама поданицима поврати славу наступајућихлета...”

Испољено је у овом бакрорезу и стиховима барокно величање српске прошлости али и поданичке оданости. Држећи се народне мудрости - кога је молити, није га срдити - патријарх је упутио и неколико речи оданости владарки од које ће, задуго, зависити судбина српског народа у Угарској.

Бакрорез Свети Сава са српским светитељима дома Немањиног издат је, као што се из стихова види, непосредно после ступања на престо Марије Терезије. У то време већ увелико теку припреме за издавање Стематографије и она се у првом издању појављује већ октобра месеца исте, 1741, године.

Жефаровић-Месмерова Стематографија ослања се на дело чувеног хрватског полихистора и бакроресца Павла Ритер Витезовића, штампано на латинском језику у Бечу 1701. године под насловом Stemmatographia sive armorum illyricorum delineatio, descriptio et restitutio, а потом и у Загребу, 1702.   године, под нешто друкчијим насловом. Званичној аустријској политици одговарала је Витезовићева Stemmatographia у којој су отиснути грбови земаља и покрајина - тада једнимделом под Турцима - које би Аустрија радо присајединила после протеривања свог опасног непријатеља са Балкана. И патријарху Арсенију Четвртом је била позната Витезовићева књига и идеја о уједињењу Хрвата, Срба и Словенаца, коју је Витезовић, на свој начин, у својим делима лукаво, а на штету Срба, излагао. Патријарх Арсеније Четврти је са својим сарадницима, који су учествовали у вођењу политике Карловачке митрополије, одлучио да Витезовићеву књигу изда у допуњеном, дакле, потпуно измењеном облику.

Патријарх Арсеније Четврти, зограф Христофор Жефаровић и патријаршки секретар и песник Павле Ненадовић Млађи садржајно и идејно дали су друкчији карактер првобитном предлошку, Витезовићевој књизи. То више није само хералдички зборник - какав је у Витезовића - већ је томе додато двадесет девет ликова јужнословенских владара и светитеља, портрет Арсенија Четвртог, дугачка песма њему посвећена, тријумфални портрет цара Душана на коњу, окруженог грбовима, лик цара Душана између Хроноса и Минерве и, на крају, песма посвећена Христофору Жефаровићу, у којој се велича ово његово дело.

Овако замишљена Стематографија још више је подвукла политичке захтеве патријархове. Када се прочитају стихови из песме посвећене њему, може се још боље разумети идејна потка ове књиге:

„Када си осим савета, понудио помоћ

против непријатеља хришћанског

 Приволео си све своје хришћане на рат

Скупио си обимну множину људи,

Која је могла збунити непријатеља силна

Сав си Ти сама сушта верност и у верности

Учиш Народ. Славноме цару и крв си завештао...

А крв проливена већ је светомримском цару позната

Римски непобедиви цар Карло Шести

Полазећи у вечни живот препоручи

Наследници Августној, угарској краљици

Терезији Марији, труд Твој даноноћни...

Подсећамо поново на илирско оружје славно

Које је свему свету познато...

Оружјем је наша свенародна слобода утврђена 

Крвљуу злато процењена...

И ето крајњи разлог мога дела је

Да су пределиу књизи овој Илирија цела,

А ти њен патријарх по наследном праву..."  

 

Док су ликови светитеља и владара величање славне прошлости, ови стихови се односе на недавне догађаје. Подвучене су њима ратне заслуге патријархове, које је он са својим народом стекао у прошлом рату, патетично је поменута препорука покојног цара Карла Шестог, и на крају није пропуштено да се каже да је патријарх у томе звању по наследном праву.

Стихови Павла Ненадовића Млађег, у песми посвећеној Жефаровићу, бацају светлост на још један значај Стематографије за њене савременике:

„Мислим, веома ће бити радостан такав читатељ

Кад отвори даље (књигу) и угледа цело српско царство

Јер ће се ослободити тамног мрака незнања српске прошлости

А светлост славе дома Немањићског од сада биће му позната".

У томе времену када се историја скоро и није учила у оно мало школа које су биле кратког века, овако замишљена Стематографија требало је да пружи нашем народу извесна знања из националне историје, а преко тог знања да му учврсти веру, моралну и политичку постојаност. Стематографија је имала улогу историјског албума и приручника.

Када се појавила Стематографија је била најтраженија и најбоље примљена књига тога доба. Она је потиснула у други план часловце, псалтире и друге црквене књиге и постала најомиљенија лектира српског народа. Мада је њен мецена и идејни творац био архијереј, Стематографија није била књига клира, већ сасвим сигурно књига младог српског грађанства које се већ средином тога века залаже за већа права и демократскије односе у друштву. Из Стематографије су млади срицали слова, она је и Димитрија, Доситеја Обрадовића, у детињству „обајавала" а старији су се из ње наоружавали родољубљем и политичком свешћу.

Ликови јужнословенских светитеља и владара распоређени су овим редоследом: Свети Стефан Немања и свети Стефан Првовенчани (лист 1а), Свети Давид и Свети Теоктист (лист 1б), Свети Наум Чудотворац и Свети Никодим Мироточец (лист 2а), Света Ана Царица, наречена Анастазија и Света Јелена Царица (лист 2б), Свети Сава Архиепископ сербски и Свети Сава II архиепископ сербски (лист 3а), Свети Методије архиепископ моравски и Свети Јефрем архиепископ сербски (лист 3б), Свети Арсениј Чудотворац и Свети Никодим архиепископ сербски (лист 4а), Свети Климент архиепископ охридски и Свети Теофилакт болгарски архиепископ (лист 4б), Свети Владислав, краљ и самодержац сербски (лист 5а), Свети Милутин краљ сербски (лист 5б), Свети Стефан краљ Дечански (лист 6а), Свети млади цар Урош Немањић (лист 6б), Свети Милутин Мироточец иже в Софији (лист 7а), Светиј Лазар Књаз сербски (лист 7б), Свети Јован Владимир Мироточиви (лист 8а), Свети Стефан Шкриљановић (лист 8б). Са овим листом завршава се галерија ликова јужнословенских светитеља и владара.

 

ИЗВОР: Динко Давидов, Српска Стематографија Беч 1741, Нови Сад 2011.

ПРИРЕДИЛИ: Војин Спасојевић и Борис Радаковић 

Превод