Стећак – средњевјековни камени биљег нашег претка, врхбосанског кнеза Павла Раденовића, XV вијек ( aрхеолошки локалитет Павловац, Источно Сарајево ) | Племенито

Стећак – средњевјековни камени биљег нашег претка, врхбосанског кнеза Павла Раденовића, XV вијек ( aрхеолошки локалитет Павловац, Источно Сарајево ) | Племенито

Стећак – средњевјековни камени биљег нашег претка, врхбосанског кнеза Павла Раденовића, XV вијек ( aрхеолошки локалитет Павловац, Источно Сарајево )

Стећак врхбосанског кнеза Павла Раденовића са некрополе Павловац  ( Источно Сарајево) претставља изузетан примјерак средњевјековних надгробних споменика који су подизани знаменитим личностима тог времена. Уједно то је и највећи стећак у БиХ, тежине 31 920 кг који и данас стоји на истом мјесту. Историјски извори кажу, жупа Врхбосна пред крај 14. вијека припадала је Рађену Јабланићу и његовом сину Павлу ( Раденовићу-Рађеновићу ) по коме се касније породица прозвала Павловић. Послије завјерничког убиства 1415. г. на Пареној Пољани код Краљеве Сутјеске ( Какањ )  Павле је према тадашњим обичајима сахрањен на својој племенитој баштини, Павловац, брежуљкастој заравни  између Топлика и Кобиљдола ( Касиндола ) одакле се пружа лијеп поглед на околину, што је одлика већине средњовјековних некропола. Поред тога некропола Павловац  лежала је уз средњовјековну раскрсницу путева  који су  водили из Сарајевског поља у долину Праче, Подриња и Дубровника. Археолошка истраживања,  посебно  гробног  инвентара (  позлаћене украсне траке и појасеви, позлата на лобањама, дугмад,  дубровачки динар, стаклени уломци ) масивни саркофази и стећци над њима, такође потврђују припадност властеоској породици.   Антрополошки морфогностички и биометријски налази остеолошког материјала указују на динарски антрополошки тип нашег човјека. Синтезом свих релевантних научних истраживања некропола стећака на Павловцу хронолошки се уклапа у период од прве половине XIVв. до друге половине XVвијека.

Стећци као заједничко ( специфично, аутохтоно ) културно добро БиХ, Ц. Горе, Хрватске и Србије номиновани   су   на УНЕСКО-ву  листу свјетске културне баштине.

 

АУТОР: Бранко Пјевић, етнолог и антрополог.

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg