Школа епиграфике (20–23. октобар 2016. године) | Племенито

Школа епиграфике (20–23. октобар 2016. године) | Племенито

Школа епиграфике (20–23. октобар 2016. године)

10:48:53 30.10.2016

Манастир Веселиње

На иницијативу Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, а уз учешће филозофских факултета Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Источном Сарајеву, од 20. до 23. октобра одржана је школа епиграфике. Циљ школе био је изучавање ћирилских натписа на средњовјековним споменицима, црквама и гробљима. За ову прилику обишли су се локалитети у Рогатици (Сељани, Лађевина, Борача и Варошишта), у Сокоцу (Гласинац) и у Гламочу (Старо Село, Камен).

Предвођена палеографом и епиграфичарем Гораном Комаром, те деканима проф. др Младенком Саџаком (Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци) и проф. др Драгом Мастиловићем (Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву), група је окупила асистенте и студенте са поменутих факултета.

У конаку манастира Веселиње поред Гламоча уприличено је и предавање Горана Комара на тему „Стари ћирилични споменици Хума и Босне“, након чега је услиједио разговор о различитим аспектима постављене теме. Студенти су се могли информисати како о техникама теренског истраживања, тако и о стању споменика, као и о проблемима у вези са њиховом заштитом.

Павле Ратковић (Српско удружење Ћирилица-Требиње), Горан Ж. Комар (Херцег Нови), Борис Радаковић (Уредник сајта Племенито-Бања Лука)

У недјељу 23. октобра учесници школе епиграфике присуствовали су архијерејској литургији коју је у храму манастира Веселиње служио епископ бихаћко-петровачки господин Атанасије.

Научна екскурзија започета је 21. октобра (петак) ујутру окупљањем учесника у порти цркве Свете Тројице у Рогатици. Најприје, учесници су разгледали опширни ћирилички натпис на надгробном споменику уграђеном у зид цркве. Затим, екскурзија је настављена у Сељанима код Рогатице разгледањем споменика Грубаче жене војводе Миотоша гдје су учесници читали натпис, разгледали остале споменике у некрополи и увидјели да овој драгоцјеној некрополи пријети уништење копањем шљунка за насипање сеоског пута. Након тога, група је прешла на локалитет Лађевина западно од Рогатице гдје је Г. Комар приказао цртеже ћириличких натписа са два масивна споменика однешена са овог мјеста у Врт Земаљског музеја у Сарајеву. Ови споменици припадају војводи Миотошу и господину Влатку Влађевићу.

Екскурзија је настављена на простору Гласинца код Сокоца, разгледањем локалитета Црквина гдје су учесници покушали пронаћи надгробни споменик који је овдје прије више од једног вијека уочио и изучавао Ћиро Трухелка, а који истраживачи стећака Шефик Бешлагић и Марко Вего нису успјели пронаћи. Епиграфичар М. Вего је изнио предпоставку да је споменик у међувремену уништен. Горан Комар је 9. јануара 2016. године успио пронаћи споменик и понудити рјешење натписа (Г. Комар, Ћирилични натписи Старе Херцеговине са прегледом Крстова, Подгорица 2016). Учесници су разгледали натпис. У име Српског удружења „Ћирилица“ из Требиња учесницима су од стране г. Павла Ратковића подијељени примјерци репринта руског Буквара из 1692. године.

Сутрадан, екскурзија је настављена на теренима Гламоча и локалитетима Камен (натписи 18. вијека) и  Шумњаци (споменик кнеза Пријана, масивни надгробни Крстови са краја 19. и почетка 20. вијека, мноштво мањих надгробних Крстова са натписима 19. вијека) и гламочке тврђаве гдје је уочен фрагмент ћириличког натписа. У вечерњим сатима, одржано је кратко предавање Г. Комара са пројекцијом фотографија старих ћириличких докумената дубровачког Архива која припадају простору Хума и Босне, уз снимке и цртеже старих хумских и босанских епитафа.

Учесници су се увидима у мноштво споменика 15-20. вијека могли увјерити о континуитету ћириличке писмености на овим просторима као и о високом новоу писмености житеља Гламоча у 18-20. вијеку.

Испред конака у манастиру Веселиње

У манастиру Веселиње група је учествовала у Литургији коју је служио његово преосвештенство г. епископ Атанасије. Велику захвалност за топао прихват и гостопримство организатори дугују гламочком пароху оцу Срђану Белензади и његовој породици.

 

ИЗВЈЕСТИО: Горан Ж. Комар