ПОВЕЉА ВОЈВОДЕ РАДИЧА САНКОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПОВЕЉА ВОЈВОДЕ РАДИЧА САНКОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПОВЕЉА ВОЈВОДЕ РАДИЧА САНКОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА


Напомена

Повеља је настала 15. маја 1391. године. Војвода Радич Санковић, син жупана и казнаца Санка Милтеновића, издао је ову повељу којом у своје име и у име своје супруге Гоисаве, даје вјеру Дубровчанима да слободно тргују по његовој области и да су ослобођени од царина и заштићени од насиља. Из веома занимљиве промулгације (објаве) у овој повељи која гласи:“ Да је знано Богом и светим Михаилом Арханђелом и свима који су Господу Богу угодили...“, видимо да Радич Санковић и његова породица припадају православној цркви. Марко Вего је констатовао у својој књизи - Iz historije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1980, 52 – да је главна црква у средњовјековној жупи Ком, која се налази у Рaзићима (општина Коњиц), припадала Санковићима и била посвећена њиховој крсној слави св. Ђурђу и св. Михаилу. Из повеље се јасно види да је војвода Радич Санквић, као што је обичај код српских православних породица, имао крсну славу која је била Аранђеловдан. На основу једне раније повеље од 15. априла исте године видимо да је старији брат жупан Бељак славио Ђурђевдан. Оригинал повеље налати се у Дубровачком архиву. Први пут је ова повеља објављена у Србским споменицима из 1840, које је издао Павле Карано-Твртковић.

Литература:  Грађа о Прошлости Босне 1, Бања Лука, 2008, 75-76, (повељу Аранђел Смиљанић).

Превод

У име Оца и Сина и Светога духа. Да је знано Богом и светим Миха илом Арханђелом и свима који су Господу Богу угодили, како даје вјеру војвода Радич, свога оца казнаца Санка и госпође Радосаве, и своју Радичеву и своје госпође Гоисаве својој браћи и пријатељима властели дубровачкој, да сваки Дубровчанин иде с робом и без робе слободно по цијелој мојој области, и гдје год ја узмогнем досећи ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ни царине, ни насиља, нити једне неправде, него да су им сви ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... Стјепана и у бана Стјепана и у Твртка ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... Општини дубровачкој у све повеље и слободе ... ... ... ... ... ... ...... ... ...господе српске и босанске и хумске, и да не порекну ни пред ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... Општини дубровачкој ја војвода Радич с мојом

властелом заклесмо се ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... Светим Духом и четворицом еванђелиста и дванаесторицом апостола и седамдесеторицом изабраних, и с тим присегнусмо кнезу Жуњу Соркочевићу и дубровачком поклисару Павку Гундулићу. И овом повељом записах и потврдих печатећи мојим печатом у љето рођења Христова 1391. љето, мјесеца маја 15. дан у мом двору у Заборанима, а уписа Рашко дијак.