ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА I КОЈОМ УКИДА ТРГ СОЛИ У СУТОРИНИ | Племенито

ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА I КОЈОМ УКИДА ТРГ СОЛИ У СУТОРИНИ | Племенито

ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА I КОЈОМ УКИДА ТРГ СОЛИ У СУТОРИНИ


Напомена

Овом повељом на изричите захтијеве Дубровчана краљ Твртко I укида трг соли смјештен под Новим у жупи Драчевици. Дубровчани су овај свој захтијев правдали тиме да је по старим уговорима само била дозвољена продаја соли на четири трга која су одраније одређена: Дубровнику, Дријевима, Котору и Св. Срђу.

Твртко уважава старе уговоре које је Дубровник имао са „господом рашком“ у вријеме када Котроманићи нису владали непосредним залеђем Дубровника, него када су Дубровчани склапали уговоре са Немањићима и њиховим људима. Као насљедник српске круне а тиме и традиција „господе рашке“ Твртко се са правом  позива на те традиције. Такође, у овој повељи Твртко изражава велико поштовање св. Стефану којега су поштовали и његови претходници Немањићи, а по угледа на православне химнографе Христа назива „владиком“, а из поштовања према св. Стефану подигао је и град којега је назвао по њему, то је данашњи Херцег Нови. Вјерски дио текста повеље одише православљем, а након тога Твртко каже да је насљедник „првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру“.

Што се хронологије тиче нема никаквих проблема јер на самом крају повеље налази се датум и мјесто, па знамо да је настала 2. децембра 1382. године у Бишћу.  Исправа је сачувана у оргиналу и препису и чува се у Државном архиву у Дубровнику.

Издања: П. Карано-Твртковић, Србски споменицы, бр. 68, стр. 85–87; F. Miklosich, Monumenta Serbica, бр. 190, стр. 200– 202; С. Новаковић, Законски споменици 197 (без уводног и завршног дијела); Љ. Стојановић, Повеље и писма I–1, бр. 85, стр. 83–85. Стоја- новић је навео и разлике које постоје у концепту и у препису у односу на оригинал.

Литература: Грађа о прошлости Босне 3, Бања Лука 2010, стр. 69-80, ( повељу приредио Павле Драгичевић).

Превод

Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: „Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.“ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра чиниш о Господу моме Богу, и који тебе призивам у помоћ, јер молитвом твојом примих благодат од Господа Бога, и удостојен бијах вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру, и правилом (законом) царским све недостатке исправљајући и извршавајући у земљама богодарованог ми краљевства. И тако пребивајући, пронађе краљевство ми у приморју, у жупи драчевичкој мјесто погодно за подизање града и тада призвах у помоћ Господа Бога и светог великог мученика и архиђакона Стефана, као што и више рекох, и у име његово сазидах град на реченом мјесту и дадох му име Свети Стефан. И ту је рекло краљевство ми да се постави сланица (солана) и да буде трг за продају соли, и то сазнадоше у Дубровнику, па зато послаше краљевству ми свога властелина, кнеза Драгоја Гучетића, молећи краљевство ми да ту на том мјесту и под оним градом не постави краљевство ми солану, нити да се со продаје. А Драгоје је говорио краљевству ми да Дубровник има старе законе (уговоре) са свом господом рашком да у приморју нигдје не буде постављен нови трг, осим на мјесту гдје је некад постојао обичан трг и мјеста. А краљевство ми, размотривши старе уговоре које су имали Дубровчани са господом рашком – да се не може нигдје у приморју поставити трг соли, осим на обичним (уобичајеним) мјестима, не хтједе краљевство ми да прекрши старе законе града Дубровника што су их имали са господом рашком, него још више потврдих законе које су одраније имали са првом господом, па пристаде краљевство ми (и посла) по Драгоју у Дубровник, да ни у оном граду, нити под градом, довијека неће бити трга за трговину сољу. И све ово више писано да не прекрши краљевство ми, ни син краљевства ми, нити било ко од сродника краљевства ми да не прекрши док год град Дубровник и властела дубровачка ово не покваре и неком издајом не изгубе они и дјеца њихова и потомци њихови. А овоме (су) свједоци дворски Мирко Радојевић и војвода Влатко Вуковић и кнез Павле Јабланић. Записа се ово у години по рођењу Христовом 1382, мјесеца децембра у 2. дан. Писано на Бисчи, у подграђу.