ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ РАНИЈЕ ДАРОВНИЦЕ ДУБРОВНИКУ | Племенито

ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ РАНИЈЕ ДАРОВНИЦЕ ДУБРОВНИКУ | Племенито

ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ РАНИЈЕ ДАРОВНИЦЕ ДУБРОВНИКУ


Напомена

Почетком 1399. краљ Стефан Остоја издао је три различитие исправе Дубровнику. Повељом од 15. јануара 1399. продао је Дубровнику Сланско приморје, а истог дана послао дијака Стипана Добријевића по српски доходак у Дубровник. Исправом од 5. фебруара 1399. краљ Остоја потврдио је Дубровачкој општини даровнице својих претходника, посебно се позивајући на исправу краља Стефана Твртка I Котроманића од 10. априла 1378. Повеља се чува у Дубровачком архиву.
 
Литература: Стари српски архив 7,Београд 2008, 163-173, (повељу приредио Раде Михаљчић).

Превод

У почетак Оца, у испуњење Сина и Светог духа, који на почетку дивним утемељењем небеса утврди и васељењу своју основа, за милосрђе пак из милости човекољубиво сиђе с небеса на земљу, и људску природу која је због преступа пала, собом је обожио и на небеса узнео. Тиме је све од непостојања у постојање било постављено, тиме су и изгубљене овце дома Израиљевог истинском пастиру Богу сведржитељу биле враћене, тиме се и скиптри царски по целој васељени утврђују и поносно славе Бога сведржитеља.Такође и ја Стефан Остоја по милости његовог божанства краљ Срба, Босне и Приморја, удостојен бих краљевати на земљи родитеља и прародитеља наших, да извршавам правду и поштујем правила, да дајем милости и исправе веру градовима и поданицима, малим и великим, свакоме по његовој заслузи, и тако ми краљевство стоји у миру и слави.

 И тада дођоше у славни двор краљевства ми у Подвисоки племенити и мудри мужеви славног града Дубровника, властела и поклисари Жун Журговић и Михоч Растић са достојним и скупоценим даровима и почастима од споменутог града Дубровника, властеле и Општине. И ти споменути поклисари са сваком љубављу од нас тражише и уљудно (крдсио) настојаше за уговоре, законе и слобоштине реченог града Дубровника, које су имали у повељама с нашим родитељима и прародитељима, с господом српском, рашком и босанском, како бисмо и ми, по обичају речене господе, њима крепко потврдили и установили слобоштине, законе, повеље и писанија наших претходника, господе српске, рашке и босанске.

И краљевство ми чувши и разумевши подобне, разумне, прикладне и праве молбе, посаветовавши се са превисоком госпођом, Богом дарованом ми краљицом кира Кујавом и са властелом и велможама краљевства ми, створи милост краљевство ми реченоме граду Дубровнику, властели и свој Општини дубровачкој, по свим нашим листинама и повељама, за њихово пријатељство потврдисмо им све и свакојаке повеље и записанија речене господе српске, рашке и босанске и повељу краља Твртка коју је издао славном граду Дубровнику у години од Христовог рођења 1378, месеца априла 10. дана и све друге повеље и записанија и свобоштине законите и уговоре прве и последње, које им је учинио и записао речени краљ Степан Твртко и сва друга господа, која су владала до мене, да је до века реченому граду Дубровнику и целој Општини тврдо и неоспориво (непорочно) од нас и наших наследника; такође да су увек сигурни у све речене повеље и у законе и угоборе и у све свобоштине речене господе српске, рашке и босанске.

И речена властела и поклисари града Дубровника примише и обавезаше се давати краљевству од споменутог града Дубровника и од Општине Српски доходак, две хиљаде перпера динара дубровачких, сваке године на Дмитров дан, по закону и уговору како су давали нашем брату светопочившем господину краљу Степану Твртку.

И на то више писано, да буде вековима крепко, присегох и клех се ја речени Степан Остоја с Богом дарованом ми госпођом краљицом кира Кујавом, стављајући руке на свето јеванђеље и часни крст Господњи са властелом краљевства ми: с војводом Хрвојем, с кнезом Павлом Радиновићем, с тепчијом Баталом, с војводом Сандаљем, с војводом Павлом Клешићем, с војводом Влатком Твртковићем, с војводом Вукашином Милатовићем, с кнезом Радоем Радосалићем, с кнезом Воисавом, с кнезом Вукашином Златоносовићем, с кнезом Радоем Драгосалићем, с кнезом Прибоем Масновићем, с кнезом Вуком Тепчићем, с кнезом Ковачем Диничићем.

И ово утврђено да буде непорециво до века нашега и њихова, тако нас Бог укрепи у владавини. Ко би ово оскрнавио или порекао, да све клетве на њега падну и да је проклет Богом оцем и Сином и Светим духом и свих који су Богу угодили и да је у гневу краљевства ми.

Писано у Сутисци у славном двору краљевства ми у години од Христовог рођења 1399, 5. дан месеца фебруара, а писа по заповеди краљевства ми Хрватин дијак.

 

+ Господин кир Стефан Остоја, милошћу Божијом краљ Срба, Босне и Приморја.