ПОВЕЉА КНЕЗА ПАВЛА РАДЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА
Напомена
Повеља је
настала 25. марта 1397. године, мјесто Љута у Конавлима. Прије ове повоље кнез
Павле Раденовић је послао Дубровчанима захтјев да га приме за њиховог
грађанина, а након што су то учинили, издаје ову повељу Дубровнику којом
гарантује своје пријатељство и сигурност његовим трговцима и њиховој роби. Уз
повељу сачуван је и печат који свједочи о њеној оригиналности. Први пут повеља
је издата у Србским споменицима Павла
Карано-Твртковића 1840. године, други пут у Monumenta
serbika коју је
приредио Франц Миклошич из 1858. године, трећи пут повеља је објављена у Старим српским повељама и писмима од Љубомира
Стојанивића 1929. године, а последњи пут Аранђел Смиљанић, Грађа о прошлости Босне 1, Бања Лука, 2008.
Литература: Грађа о прошлости Босне 1, Бања
Лука, 2008, 99-101, (повељу приредио Аранђел Смиљанић).
Превод
Вољом Бога Оца
Сведржитеља и помоћу Сина Јединороднога и испуњењем Пресветога Духа. Да је знано
сваком човјеку садашњем и будућем, и да је вјечно и упамћено овом повељом и
записанијем, како дође нама Рафаил Гучетић, послан од кнеза, властеле и све општине
града Дубровника, и донесе нам запис како кнез, властела и сва општина града
Дубровника примише и записаше мене кнеза Павла Радиновића за свога брата и
грађанина, а то смо тражили од њих да нам учине. И зато ја, кнез Павао, син
покојног господина и родитеља мог кнеза Радина Јабланића, обећавам и записујем
кнезу, властели и свој општини града Дубровника да сам Дубровнику вјеран
пријатељ, и да помажем граду Дубровнику, и да чувам њихове трговце и њихову
робу од сваког зла свуда гдје будем могао досећи, и да могу њихови трговци
слободно долазити с робом и својим потребама по свој мојој држави и свих који
нас слушају; боравити колико им буде воља, и опет слободно поћи са свим без
било какве забаве чувани и заштићени. А томе су свједоци наша властела: Гојић
Гаочић, Чепрња Градисалић, Вукша Гаочић, а од Приморја Вукосав Кобиљачић, Љубиша
Богданчић, Вукосав Познановић. Љета рођења Господа Исуса Христа 1397. љето,
мјесеца марта 25. дан на Благовијести. За велико вјеровање постависмо наш
печат. А уписа дијак Радосав Милосалић, када смо били у Конавлима, на Љутој.