ПОВЕЉА ХЕРЦЕГА СТЕФАНА ВУКЧИЋА КОСАЧЕ ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПОВЕЉА ХЕРЦЕГА СТЕФАНА ВУКЧИЋА КОСАЧЕ ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПОВЕЉА ХЕРЦЕГА СТЕФАНА ВУКЧИЋА КОСАЧЕ ДУБРОВЧАНИМА


Напомена

Повеља је настала 13. октобра 1461. године на Међурјечју код Самобора. Самобор се налазио на десној обали Дрине, недалеко од Горажда, под Боровом гором у жупи Прибуд, док је Јиричек за Међурјечје мислио да је било подграђе Самобора. Овом повељом херцег Стефан потврђује Дубровчанима трговачке повластице које су имали на његовој територији. Повеља је сачувана у оригиналу и налази се у Државном архиву у Дубровнику. Текст документа исписан је канцеларијском минускулом. Ранија издања: Франц Миклошич, Monumenta Serbica, 1858; Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912 ; Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма I-2, 1934; Милош Ивановић, Грађа о прошлости Босне 5, Бања Лука, 2012.

Литература: Грађа о Прошлости Босне 5, Бања Лука, 2012, 81-83, 88; (Милош Ивановић).

Превод

 Ми, господин Степан, Божјом милошћу херцег Светог Саве, господар хумски и приморски, кнез дрински и велики војвода русага босанскога и још, дајемо на знање свима и сваком човеку коме је прилика и пред кога дође овај наш отворени лист са веровним печатом, да смо учинили милост и слободу. И дали смо веру и реч нашу господску за љубав и пријатељство многодостојнога кнеза одабранога и властеле дубровачке, свим слугама и трговцима дубровачким – да долазе и пролазе слободно без сумње преко нашег русага својим караванима, и са другом робом, без сваке сумње и незаконите сметње од нас и од наших слугу. Плаћаће нам наше праведне законите царине и бродове, где шта пристаје. Даље, заповедам војводама, кнезовима, жупанима, цариницима, глобарима, катунарима и свим постојећим људима, слугама нашим које су под мојом влашћу а нису против нас, да се ниједан мој слуга не задева ни са једним од слугу и дубровачких трговаца ниједним незаконитим ометањем ни злим поступком, ни за једну ствар нити за који дуг. Нека долазе и прола зе слободно и без сумње. А што су коме од мојих слугу дужни који Дубровчани, а ви пођите пред кнеза и властелу дубровачку да вам учине правду и расправу, јер су ми то обећали. Писано године Христовог рођења 1461. месеца октобра 13. дана на Међуречју под Самобором.