ПОВЕЉА БАНА ТВРТКА КНЕЗУ ВЛАТКУ ВУКОСЛАВИЋУ
Напомена
Повеља је настала послије 14. марта 1357. године. Овом
повељом бан Твртко заједно са братом Вуком и мајком Јеленом, потврђује кнезу
Влатку Вукославићу и његовим потомцима вјеру господску. Повеља се данас чува у Мађарском државном
архиву у Будимпешти (Magyar Orszagos Leveltar) под сигнатуром DL 56742. Ранија
издања повеље: G. Wenzel, A szlav torteneti emlekek es a magyar tortenelem,
Tortenelmi Tar 1879, са преводом на мађарски језик; F. Šišić, Iz arkiva u Kormendu,
VZA VII 1905; L. Thalloczy, Tanulmanyok a Bosnyak bansag kezdeterol
fotekintettel a Kormendi leveltar okleveleire, Budapest 1905; L. Thalloczy,
Istraživanje o postanku bosanske banovine sa naročitim obzirom na povelje
kormendskog arkiva, GZM 18 Sarajevo 1906; L. Thalloczy, Studien zur
Geschichte Bosniens und Serbiens im
Mittelalter, Munchen und Leipzig 1914; M. Vego, Postanak srednjovjekovne
bosanske države, Sarajevo 1982, транскрипција латиницом, са репродукцијом
снимка из 1906. године; Дејан Јечменица,
Грађа о прошлости Босне 4, Бања Лука, 2011.
Литература: Грађа о прошлости Босне 4, Бања Лука,
2011; 9-19, (повељу приредио Дејан Јечменица).
Превод
У име Бога свемогућег. Вера господина Твртка, милошћу
Божјом бана босанскога и његовог срдачног брата, господина кнеза Вука и њихове
мајке поштоване госпође Јелене и њихове властеле, по имену: казнаца Болеслава и
тепчије Ивахна и кнеза Владислава Дабишића с браћом и кнеза Влаја Добровојевића
и војводе Твртка и његовог брата, жупана Новака и кнеза Мркоја и кнеза Вукца
Хрватинића и кнеза Владислава Обрадовића и жупана Брајана Прибиновића и кнеза
Милоша Дивошевића и његовог брата, кнеза Сладоја и кнеза Влатка Обриновића и
госпође Јелене Остојинице – кнезу Влатку Вукославићу и његовом сину Вукославу и
осталим његовим. Да му не буде кривице због његовог братучеда Гргура Павловића,
и да му не буде ништа рђаво због Гргуреве невере, нити због којег Гргуревог
рђавог чињења, ни за једна зла дела Гргурева, ни за једно зло чињење Гргурево,
да не буде кнезу Влатку и његовом детету
од нашег господства никаквог рђавства нити каквог бешчашћа, и да му се због тог
разлога не учини никада. Да му је на то вера наша господска и наше властеле, ових
који су ту уписани и именовани, те да живи у тој вери нашој, коју је пре нашао
у нашем господству. И сада ти потврђујемо ону веру нашом вером господском и
наше властеле, ове која је ту уписана. А служи верно нашем господству. А овоме је ручник и пристав војвода Пурћа са браћом и
кнез Вукац Хрватинић. А ово писа Дражеслав дијак од лета рођења Божјег 1357.
лето.