ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА | Племенито

ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА | Племенито

ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА


Напомена

Најстарији писани споменик народног језика са простора матичне Босне, јесте повеља бана Кулина Дубровчанима из 1189. године писано ћирилицом.  Списи писани на народном језику имали су одлике локалног дијалекта. Текстови босанских повеља и других списа писани су до последње четвртине XIV вијека уставном ћирилицом, и то не само у рукописним књигама као код Немањића, него и у дипломатским списима. 

Без обзира на дијалектичке разлике, у повељи бана Кулина, како каже Ватрослав Јагић, се „види толика сигурност и окретност у писању језика србскога слови ћирилским; толика еманципација, да управо већа него ли у потоње доба, до уплива црквене словенштине да није могуће вјеровати да неби били у Босни, Захумљу, Диоклецији и т. д. већ давно прије Кулина бана почели писати ћирилицом а народним језиком србским“. У повељи бана Кулина и повељама босанских владара, насталих током XIII вијека, постоје сличности и истовјетности у обликовању слова као и у повељама Немањића у истом периоду, те на основу тога можемо пратити њихову заједничку развојну црту.

Постоје три примјерка повеље бана Кулина, од којих се два чувају у Дубровнику, док се трећи примјерак, који се сматра за оригинал чува у Санкт Петерсбургу у Русији.

 

Извор: Ф. Миклошић, Монумента Сербика, Беч, 1858.

Литература: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Београд, 1990; В. Јагић, Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога, књ. I, Старо доба, Том 1, Загреб, 1867; Б. Чигоја, Траговима српске језичке прошлости, Београд, 2006.    

Превод

У име Оца и Сина и Светог духа. Ја, бан босански Кулин, обећавам Теби кнеже Крвашу и свим грађанима Дубровчанима прави пријатељ бити вама од сада и  довека и праву правду држати са вама и право поверење докле год сам жив. Сви Дубровчани који ходају по мом владарству могу трговати где год си ко хоће и кретати се где год си ко мине, правим поверењем и правим срцем држати се без сваке зледи, осим што ми ко да својом вољом поклон. И да им не буде од мојих часника силе. И докле год у мене буду даћу им савет и помоћ као себи колико се може без свега злога примисла; тако ми Боже помогај и ово свето еванђеље. Ја, Радоје дијак банов писах ову књигу повеље банове; од рођења Христова хиљаду и сто осамдесет и деветог лета, месеца августа у двадесет и девети дан, усековања главе Јована Крститеља.