Појмовник | Племенито

Појмовник | Племенито

Појмовник


Б

Бригантин – брод средње величине, углавном ратни. Као ратни брод могао је примити 70 људи. Одликовао се брзином и окретношћу.

Литература: ГПБ, 2, Бања Лука 2009, 151-152, (Павле Драгичевић).

Братија – Означава све чланове једне родбинске (крвне) заједнице који заједно уживају племениту баштину, на челу са једним представником који се редовно јавља испред свих осталих као свједок у исправама владара из династије Котроманић.

ГПБ, 1, Бања Лука 2008, 18, (Јелена Мргић).

Г

Господин – начин изражавања посебног поштовања према одређеном достојанственику . Често се користи заједно са титулум, нпр. господин бан.  Котроманићи је користе од времена бана Стјепана II истичући тиме своју сувереност и самодржавност, и њима ја сва властела у њиховој држави дуговала све вазалне обавезе. Неки од јачих обласних великаша такође су ословљавани са појмом господин.

Литература: М. Благојевић, Државност земље Павловића, у: Земља Павловића-средњи вијек и период турске владавине, Бања Лука-Српско Сарајево, 2003, 125-126, нап.43.; ГПБ, 1, 2008, 17, (Јелена Мргић) и 49 (Дејан Јечменица).

Д

Дворски – титула коју је имао управник двора династије Котроманић. Први пут се јавља 1378. године. Није била насљедна већ су је додјељивали владари и касније обласни господара.

Литература: ГПБ, 1, Бања Лука 2008, 119-120, (Павле Драгичевић).

Доходак српски – годишњи трибут од 2000 перпера који су Дубровчани плаћали Српској држави за слободну трговину. Митровдан се усталио као рок исплате. Након што је Твртко насљедио српски престо 1377. године, од тада је доходак исплаћиван Котроманићима.

Литература: ГПБ, 2, Бања Лука 2009, 126, (Раде Михаљчић).

Дијак – један од назива за писара у средњовјековној Србији и држави Котроманића. Првобитно је ова ријеч означавала ђакона, пошто је у раном средњем вијеку писменост била ограничена на свештенство, ријеч дијак почела је временом да означава и писара без обзира на то да ли је припадао цркви или не. Ово значење задржало се и у доба касног средњег вијека иако су писари тада били углавном световњаци.

Литература: Литература: ГПБ, 1, Бања Лука 2008, 83, (Аранђел Смиљанић).

К

Капелан – Звање које носи католички свештеник који управља мањом црквом односно капелом.

Литература: ГПБ, 2, Бања Лука 2009, 62, (Дејан Јечменица).

Комора – државна благајна у коју су се слијевали сви приходи. У српским земљама тако се називала кућа краљева или ризница. На челу коморе налазио се коморник. У Дубровнику су ову службу вршила три коморника, који су у име града управљали приходима.

Литература: ГПБ, 1, Бања Лука 2008, 156, (Александра Фостиков).

Краљевства ми – то је био писани облик којим се исказивала целокупна врховна власт краља. Такође, то је начин да се искаже владарско достојанство, као да се покаже и дубља разлика између владарског достојанства и саме владареве личности у ком случају је нагласак на сувереној власти. Након што је твртко наслиједио престо и круну својих рођака, Немањића 1377. године, канцеларија Котроманића прихвата многе елементе Неманићке дипломатичке праксе, па се тако од тад у повељама Котроманиће среће конструкција краљевства ми.

Литература: ГПБ, 1, Бања Лука, 2008, 50, (Дејан Јечменица).

М

Мештер – означавао је школованог, угледног човјека.

Литература: ГПБ, 2, Бања Лука 2009, 126, (Раде Михаљчић).

Милост (господска) – у средњовјековној Србији, Хуму и босанској држави, означава владареву милост, награду за вјерну службу владар је награђивао своју  властелу, најчешће потврђивањем ранијих и даровањем нових земљишних посједа.

Литература: М. Благојевић, Државна управа у српским средњовјековним земљама, Београд, 1997, 59-79; ГПБ, 1, Бања Лука, 2008,17, (Јелена Мргић).

П

Перпера – обрачунска новчана јединица. У средњовјековној Србији и држави Котроманића рачунало се да једну перперу чини 12 сребрених динара.

Литература: ГПБ, 1, Бања Лука, 2008, 50, (Дејан Јечменица).

Пристави – лица која уживају јавну вјеру и на основу тога су изабрани да посвједоче о поштовању записаног правног чина и да утичу на његово испуњење. У средњовјековним повељама са територије државе Котроманића најчешће се наводи један свједок од двора, и један од владанија, својте или жупе, као особе од повјерења владара с једне, и дестинатора, с друге стране.

Литература: М. Благојевић, Државна управа у српским средњовјековним земљама, Београд, 1997, 144-145; ГПБ, 1, Бања Лука 2008, 19, (Јелена Мргић).

Племенито – означава властелински баштински посјед и јавља се у повељама Котроманића и на мраморју (стећцима).

Литература: ССА, I, Београд 2002, 87, (Јелена Мргић-Радојчић)

Протовестијар – главна његова дужност била је да осигура приходе владару и држави. Бринуо је о царинама и старао се да олакша кретање и пословање трговаца. Он је уз подршку владара предлагао и водио фискалну и финансијску политику државе. Ова титула је поријклом из Византије, а први ју је међу србима увео цар Душан. Послије преласка владарске круне на Котроманиће, краљ Твртко преузима Немањићки дворски церемонијал а тиме и институцију протовестијара. Први протовестијар у држави Котроманића био је поп Ратко.

Литература: ГПБ, 1, Бања Лука, 2008, 51, (Дејан Јечменица).

Т

Таленик – други назив за таоца. То је особа коју је једна страна давала другој страни као гаранцију да ће поштовати преузете обавезе, али и особа које једна страна ухвати и држи до испуњења услова наметнутих истој особи.

Литература: ССА, II, Београд 2003, 81, (Срђан Рудић).

Тепчија – дворски и провинцијски службеник у средњовјековним српским државама и Хрватској, чији се обим посла односио на посједе владара и феудалне господе, у смислу да је био дужан да прати ко их држи и под каквим условима, да пази да ти услови буду испуњени и права поштована. Његов значајан био је важан јер у средњем вијеку нису постојале катастарске књиге.

Литература: ГПБ, 1, Бања Лука 2008, 18, (Јелена Мргић).