ПИСМО ЖУПАНА САНКА МИЛТЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПИСМО ЖУПАНА САНКА МИЛТЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПИСМО ЖУПАНА САНКА МИЛТЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА


Напомена

У овом писму жупан тражи од Дубровчана да цијене његовох производа, као и цијене производа његових људи, буду веће од цијена других продавача. Свој захтјев правда чињеницом да је дубровачки грађанин, и да остали који то нису не могу имати иста права као он. У другом дијелу писма жупан саопштава Дубровчанима да им не може продати ни жито ни овнове јер их је на другом мјесту продао по вишој цијени. На самом крају писма Санко одобрава оно што они раде за неку, нама непознату, његову радњу или работу у Дубровнику.

Исправу је тешко прецизно хронолошки смјестити јер писмо жупана није датирано, али из самог садржаја писма, као и на основу неких других историјских извора,  донекле се можемо приближити времену настанка. Несумњиви terminus post quem  јесте октобар 1348. године када је жупан Санко изабран за дубровачког грађанина јер он сам за себе на једном мјесту у писму наводи да је један од њих, гдје највјероватније мисли на дубровачко грађанство. Приликом одређивања горње хронолошке границе опет се можемо позвати на ријечи жупана из самог писма путем којих сазнајемо да је била несташица жита у Дубровнику и залеђу, па је Санко самим тим могао диктирати цијене. Ако имамо то у виду, а знамо да су у Дубровнику кризне године што се тиче набавке жита биле 1359, 1360. и 1361, управо ова посљедња наведена година може бити  terminus ante quem.

Оргинал овог писма налази се у Државном архиву у Дубровнику. Писмо жупана Санка Милтеновића до сада је објављено три пута: П. Карано-Твртковић, Србски споменици, 102-103; F. Miklosich, Monumenta serbica, 247; Љ. Стојановић, Повеље и писма I-1, 103-104.

 

Литература: Грађа о прошлости Босне 2, Бања Лука 2009, 35-44, ( повељу припремио Аранђел Смиљанић).

Превод

Од жупана Санка власти дубровачкој и судијама и властели и Општини дубровачкој, као нашој драгој браћи. Разумио сам што сте ми писали у писму, али, драга браћо, то добро знате, да сам ја имао према вама три пута веће, и да сам вам говорио, али, драга браћо, не кажите мени цијену чинити као Влаху или Приморанину или Хумљанину, јер сам ја један од вас, а ви сте у мојој области колико и ја, а тога ми нисте учинили. Нека је моја цијена боља него другима, јер сам ваш, а нека је мом човјеку боља цијена него другоме човјеку, јер су ваши, а тога ми нисте учинили. Према томе, драга браћо, ако ће тако бити, да ви нећете другдје трговати него ли у мојој области, те ћу и ја тако учинити. А што сте ми писали за которско жито, моји вам људи неће донијети жита, јер ћу ја продати своје жито, и то товар, јер тај товар могу продавати по десет перпера, колико ми ви не бисте дали. И продао сам двије стотине овнова, што ми је донијело двије стотине дуката, колико ми ви не бисте дали, јер, моја драга браћо, и сами добро знате, да сам долазио пред ваш град већ два пута, а нисте ми до једног сукна поштеног учинили, јер то знајте, властело, што имате добитка од мене и од мојих људи на моју ријеч, да бисте ми давали пет перпера годишње, једва би ми плаћали. А што сте ми писали за моју работу коју чините, право вам је, јер ја не штедим своје главе, као ни главе свога сина за вашу потребу и за ваше поштовање.

Споља: Владајућим у Дубровнику и судијама и властели и Општини.