ПИСМО ДАБИЖИВА ЧИХОРИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПИСМО ДАБИЖИВА ЧИХОРИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПИСМО ДАБИЖИВА ЧИХОРИЋА ДУБРОВЧАНИМА


Напомена

Ова исправа представља писмо поповског властелина Дабижива Чихорића путем којег он саопштава Дубровчанима да не може плаћати штету, што они од њега захтијевају. Даље у писму наводи да нити је он крив, нити његови људи за оно за шта их Дубровчани оптужују. Управо зато апелује на њих да учине оно што је право, да нађу праве кривце а њега и његове људе да више не оптужују неправедно. Ни ово писмо није датирано па је потребно утврдити terminus post quem и terminus ante quem. К. Јиричек и Љ. Стојановић ово писмо датирају између 1380. и 1390. године. Наиме, Дабижив Чихорић се први пут јавља у децембру 1383. године када је добио вјеру од Дубровчана да може доћи у град. Из исправа се сазнаје да он том приликом није отишао у град па су га они поново позвали у марту и јуну 1384. Управо је могуће да те 1384. године је Дабижив написао ово писмо, а у прилог овој претпоставци иде и вијест из марта 1385. када је он учинио некакав споразум са Дубровчанима. Оргинал овог писма налази се у оквиру збирке која је поклоњена Историјском институту у Београду. Писмо Дабижива Чихорића објављено је досад два пута. Први пут то је учинио Константин Јиречек у својим Споменицима српским 1892, док је други пут писмо Дабижива Чихорића издато у првој књизи Старих српских повеља и писама Љубомира Стојановића из 1929. године.

Литература: Грађа о прошлости Босне 2, Бања Лука 2009, 45-51, ( повељу приредио Аранђел Смиљанић)

Превод

Кнезу и судијама и властели и цијелој Општини дубровачкој од вашег слуге и млађег, Дабижива Чихорића, смјерни наклон као господи. Види Бог и ваша милост, што сте наредили мени, свом слуги плаћати, а ту види добри Бог, какво је право властеле, па разговарах с оним војводама, и нико не хтједе да ми пристане ни на једну ријеч онога што ви мени заповиједате. Због тога вас молим као господу властеоску, немојте мене, свога срдачног слугу од себе тјерати, јер немате право, јер нема кривице ни у мене, ни у мојих људи. Зато ми опростите, али тога не могу плаћати. А што би било у мене и у мојих људи, а ви рекли, онда би то било на вашу част. Због тога вас молим као господу, немојте ме од себе тјерати. Учините што је право, и нека Бог да властели.