Печат и надгробни натпис Марије Котроманић Хелфенстејн (Helfenstein) | Племенито

Печат и надгробни натпис Марије Котроманић Хелфенстејн (Helfenstein) | Племенито

Печат и надгробни натпис Марије Котроманић Хелфенстејн (Helfenstein)

Марија је била кћерка босанског бана Стефана II Котроманића и супруга њемачког грофа Улриха X од Хелфенстејна (Helfenstein). Као млада дјевојка боравила је на двору свог рођака, угарског краља Лајоша (Лудовика) (1342–1382), заједно са старијом сестром Јелисаветом (Елизабетом). Док је Јелисавета склопила брак с краљем Лајошем, Марија је 1352. или 1353. године посредовањем римског цара Карла IV (1346–1378) ступила у брачну везу с грофом Улрихом X из њемачког великашког рода Хелфенстеjна с пространим посједима у Швапској. У плодном браку Марија је родила деветеро дјеце прије него јој је супруг 1372. страдао као жртва завјере у којој је убијен. Послије тога је наредне три деценије сама бринула о свом потомству те стекла велики углед у друштву и средини гдје се често уз титулу грофице од Хелфенстејна потписивала и као “Herzogin von Bossen”.

 

Печат Марије од Хелфенстеина причвршћен на повељу од 17. децембра 1365. године

Грбови на печату Марије Котроманић Хелфенстејн

Приликом склапања примирја између Марије од Хелфенстејна и опата Конрада од Елшингена 17. децембра 1365. године сачињена је и пратећа исправа која је требала документовати извршени правни чин. Данас се та повеља чува у Државном архиву у Лудвигсбургу недалеко од Штутгарта и на њу је као короборативни елемент причвршћен висећи печат Марије, “рођене војвоткиње од Босне”. Печат је промјера од око 30 мм и недавно је рестауриран. На повељу су, осим Маријиног, били причвршћени још и печати Фридриха вон Вестерстетена (Westerstettena), званог Шулер (Scheuler), и Улриха, свештеника из Хермарингена.

На Маријином печату се налази женски лик у стојећем ставу с дугачком набораном хаљином и по једним штитом у рукама. У њеној лијевој руци налази се штит с представом слона који корача преко три брежуљка, а у десној штит с представом двоглавог орла. Око цијеле печатне слике тече легенда: “† S[igillum] Marie co[m]itisse de Helfe[n]stain”.

На печатима средњовјековних племенитих дама се још од почетка 13. вијека почињу јављати женске фигуре окружене грбовним штитовима или с грбовима у рукама и пракса је обично подразумијевала да један грб представља породицу супруга, а други хералдичко наслијеђе оца. Постојали су и изнимни случајеви да се паралелно уз грб супруга на печату прикаже и грб дједа с очеве или мајчине стране. Према томе је и грб с Маријине лијеве стране заправо добро познати породични грб Хелфенстејна. Грб ове породице је релативно често заступљен у средњовјековним грбовницима њемачког племства и до данас је сачувано више његових приказа из 14. и 15. стољећа.


Грб породице Хелфенстеjн из Циришког грбовника

И док се идентификација знамења Хелфенстејна на Маријином печату не поставља као проблематична, грб с њене десне стране је у струци изазивао одређене недоумице. По опису Ота вон Албертија који преноси Шон (Schön), на штиту је био двоглави орао, а према Талоцију  (Thallóczyju) орао је имао само једну главу, окренуту према десно и крунисану трозубом круном. Иако је данас печат на мјесту орлове главе дјеломично оштећен, несумњиво се ради о представи двоглавог орла. На основу анализе Маријиног печата,  највјероватније да двоглави орао представља грб Немањића.

Представе двоглавог орла у иконографији српских владара почињу се јављати релативно рано и заступљене су на мноштву историјских споменика различите врсте и намјене. Међутим, до сада је у литератури сматрано да се најстарија очувана и позната представа двоглавог орла на штиту у смислу грбовног знамења Немањића и српске државе, по стилу западноевропске хералдике, налазила на аверсу великог обостраног печата краља Стефана Твртка уведеног након што је свечано проглашен и крунисан за краља.

Ако се прихвати поставка према којој се на печату Марије од Хелфенстејна налази двоглави орао и ако тај знак протумачимо као грб Немањића, онда би то значило да је најстарији познати приказ грба те наше владарске династије сачуван управо на печату једне принцезе из породице Котроманић. У прилог таквом схватању иде и околност да је у вријеме настанка Маријиног печата 1365. године Српско царство било на врхунцу угледа у савременом средњовјековном свијету те да је у новој околини млада жена вјероватно жељела нагласити своју повезаност са српским владарским двором. Не треба се искључити ни могућност да је на њен избор могао утицати и муж Улрих X којему је више погодовало да се хвали краљевским поријеклом своје супруге јер је оно у њемачкој и царској средини вјероватно могло изазвати више пажње од банске или “војводске” титуле коју је носио Маријин отац.

 

Грб на надгробрном натпису Марије од Хелфенстејна

Да хералдичко знамење банова из династије Котроманића није било посве заборављено у окружењу Марије од Хелфенстејна, на то указује један други извор који је, додуше, настао у знатно каснијем времену. Ријеч је о препису натписа с Маријине надгробне плоче која се вјероватно некоћ налазила у цркви у мјесту Геислинген недалеко од Гопингена (Göppingena) у њемачкој савезној покрајини Баден-Виртенбург. Римовани натпис у облику пјесме сачуван је с обје стране једног листа хартије која се данас налази у Државном архиву у Лудвигсбургу.

Према врсти писма и језика те распореду ријечи и изведби стихова, текст натписа се може датирати у другу половину 16. вијека. Претпоставља се да би израда овог текста могла стајати у уској вези с генеалошким интересима грофова Улриха (†1570) и Рудолфа V од Хелфенстејна († 1601) за чијег времена је настала и историја грофовске куће из пера Освалда Габелковера који је на располагање добио комплетан породични архив.

По свему судећи, ради се о покушају накнадне реконструкције Маријиног епитафа који је већ до средине 16. вијека морао претрпјети извјесна оштећења. Нема разлога за сумњу да је аутор своју стиховану пјесму настојао представити као надгробни натпис  али је такође веома вјероватно да се не ради о аутентичном и савременом тексту који је могао бити постављен на њену надгробну плочу.

 

Препис гробног натписа Марије од Хелфенстејна, друга половина 16. вијека

Превод текста с Маријиног гроба:

Једна кнегиња овдје покопана лежи,

Која је у свако вријеме врлине његовала.

Именом Марија,

Благост јој је пристајала,

И кнегиња је никад није заборављала.

Од Угарске била је позната,

Праведни краљ Лудовик је тако

Војвоткињу од Босне

С благом овдје у Швапску довео,

Познавајући њену пресвјетлост и врлине,

Старом од Хелфенстејна

Улриху, но он бијаше уморен.

Бројала се тада 13 стотина година,

и 72 уистину.

Кнегиња свом чашћу богата

Доброчинствима се посветила.

На њеном столу милостивом

Припремана је храна с људскошћу.

Држала је часну пратњу,

Све њене слуге биле су окретне

Да донесу слатко вино и оброке.

Сиромашни дадоше јој награду.

Побожна кнегиња и матрона

Била је свим свештеницима као круна.

Што је у срцу мислила,

То је често откривала.

Зато ће се свештеници сви

Молити да њена душа са звуцима свечаним

Крене путевима небеским

И дође у хијерархију,

Гдје ће Бога на Његовом трону видјети,

И он ће вјечни јој живот дати.

Умрла је на петак,

Након Св. Марка, велим,

А рачуна се 1400. године

И три, то је познато.

Овдје је њен живот завршио,

На априлске пете календе.

 

У контексту хералдике овај документ је занимљив јер на крају пјесме доноси ликовни приказ и текстуални опис грба Босне. До сада се претпостављало да се управо тај грб налазио на каменом или дрвеном надгробном споменику војвоткиње Марије, али није искључено да су и хералдички елементи, уосталом као и текст пјесме, резултат накнадне реконструкције која је у обзир узимала друге историјске и хералдичке изворе из каснијег времена. Грб је описан на сљедећи начин:

“Грб Босне је жути штит [с црвеним потезом] а на шљему круна с пауновим репом”. На пратећем цртежу је представљен само штит, без шљема, круне и челенке, на којем је исцртана пруга и текстом назначене боје поља: “gel”, тј. жута, и “der rot strich”, односно “црвени потез”.


Грб на препису гробног натписа Марије од Хелфенстејна

По свом изгледу и опису ово знамење у потпуности одговара босанском грбу познатом из других сувремених хералдичких извора. Једина, али веома крупна разлика садржана је у избору боја које су друкчије од оних устаљених којима се грб Котроманића и Босне обично представља у литератури. Питање боја на елементима средњовјековних грбова једно је од најкомплекснијих у хералдици пошто су споменици на којима су ти грбови сачувани – новци, печати, камени споменици и слично – често сачињени од једнобојног материјала на којем је било тешко представити све богатство и колорит хералдичког знамења. Један од најпоузданијих извора за утврђивање боја, односно хералдичких тинктура на одређеном грбу, јесу грбовници, али из времена средњовјековне босанске државе, с изузетком приказа потпуног грба херцега Хрвоја Вукчића Хрватинића († 1416) у његовом глагољском мисалу с почетка 15. вијека, није очуван ниједан такав грбовник. Схватање према којем је грб Босне сребрена коса пруга на плавом пољу са шест златних лиљана засновано је на приказима грба породице Твртковић у Фојничком и другим илирским грбовницима. Како су ти богато украшени рукописи дјелимично засновани на аутентичним хералдичким изворима, сматрало се да су вјеродостојни барем по питању боја на грбовима најпознатијих владарских и властеоских династија. Стога су и поједине тинктуре илирских грбовника прихваћене у струци без приговора или ограде.


Грб краља Босне према хроници концила у Констанзу аутора Улриха вон Ришентала, 1470.

Боје на грбу Босне представљене на препису надгробног натписа Марије од Хелфенстејна могу послужити да се поново постави питање аутентичних боја босанског грба те да се укаже на неке друге хералдичке изворе које треба узети у разматрање приликом рјешавања тог проблема. Иако је надгробни натпис војвоткиње Марије изнимно значајан хералдички извор, треба водити рачуна о чињеници да се ипак не ради о савременом историјском споменику те да су приликом његовог настанка могли бити кориштени и неки други аутору доступни хералдички извори из 15. или 16. вијека. Наиме, с обзиром на то да је настао у њемачком културном кругу 16. вијека, његов састављач је могао консултирати познате и до тада често кориштене зборнике грбова у којима је био заступљен и грб Босне. Најпознатији такав рукопис јесте Хроника концила у Констанзу аутора Улриха Ришентала из прве половине 15. вијека у којем је грб краља Босне представљен као окруњен рашчетворен штит с представом крунисаног човјека с мачем у пољима 1. и 4. те с косом сребреном пругом на црвеној подлози у пољима 2. и 3. Готово истовјетан приказ, с друкчијим распоредом поља и друкчијим усмјерењем косе пруге, заступљен је у грбовнику Конрада Грüненберга састављеном око 1480. године. Међутим, на оба грба недостају елементи описани уз надгробни натпис Марије од Хелфенстејна – шљем, круна и челенка од пауновог перја – а и елементи на штиту су различити. Сличност се огледа у косој прузи која је у овом случају представљена као сребрена на црвеном пољу, а не као црвена на златном пољу. То упућује на закључак да је грб на препису Маријиног надгробног натписа настао независно од ова два грбовника те да је преузет с неког данас изгубљеног или непознатог предлошка.


Грб Босанског краљевства “које припада краљу Угарске” у грбовнику Конрада Груненберга, око 1480.

Стога се, уз све ограде и опрез, ипак не смије посве искључити ни могућност да је састављачу тог натписа као инспирација послужио аутентични босански грб сачуван на неком предмету којим се за свога живота служила војвоткиња Марија. Дакле, на основу овог хералдичког извора из 16. вијека може се претпоставити да је грб Босне био заправо црвена коса пруга на златном пољу, прије него сребрена на плавом како је то представљено у илирским грбовницима. С тим у вези се јавља и додатни проблем тинктуре љиљана постављених на босански грб послије проглашења Твртка за краља. Уколико је поље штита изворно било златно, онда су и љиљани такође требали бити друге боје, изузев ако након 1377. године није изведена промјена цјелокупног аранжмана у распореду хералдичких боја на краљевском грбу.

 

ИЗВОР: Emir O. Filipović, Pečat i nadgrobni natpis Marije, bosanske vojvotkinje i grofice od Helfensteina. Prilog heraldici Nemanjića i Kotromanića, GODIŠNJAK, Knjiga 44, Sarajevo 2015.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg