Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници | Племенито

Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници | Племенито

Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници


слике

Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници
Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници

Насеље Љубљеница спада у крај који заузима шири простор под називом Ходово, а који се не ограничава само на истоимени назив насеља.

Љубљеница је око 9 км зрачне линије сјеверно од Стоца и око 4 км југоисточно од Ходова. Прилаз селу је са цесте Ходово – Дабрица, од којих се одваја на укрштању цеста до Љубљенице. Село је удаљено око 1 км од поменутог укрштања. Локалитет Православног гробља се налази на зараванку изнад села, покрај сеоског пута. Унутар ограђеног гробља, већином сухозидном оградом (осим дијела око улаза који је у новије вријеме дјеломично озидан бетоном), налази се 15 стећака.

Национални споменик се налази на локацији означеној као к.ч. бр. 311, (стари премјер), уписан у зк. уложак број 17 и к.ч. бр. 392/1, (стари премјер) посједовни лист број 7, уписан у зк. уложак број 42 к.о, Љубљеница, општина Берковићи, Република Српска, Босна и Херцеговина.

У доба развијеног средњег вијека током XIV. и XV. вијека подручје шире околине Стоца припадало је средњовјековној жупи Дубрави.

Село Ходово се не спомиње у првом поименичном попису санџака вилајета Херцеговина сачињеном у периоду 1475.-1477. године, али се спомињу нека околна села као што је Тријебањ и подручје Дубрава. Ту се спомиње Џемат војводе Петра – други назив Храбрена као тимарника и његова брата Вукића. Вукић Храбрен био је блиски род са Милорадовићима, али није био прави војвода. Некропола у Ходову припадала је територију којим су владали потомци војводе Стефана Милорадовића из војводске породице Храбрена-Милорадовића у XV. и XVI. вијеку. Храбрени-Милорадовићи су припадали влашком роду Храбрена и катунарској и војводској породици Милорадовића. Родоначелник породице Милорадовића је био Милорад који је живио у другој половини XIV. вијека. Његов син Стјепан живио је од друге половине или краја XIV. до средине XV. вијека. Стефан Милорадовић је са војском обласног господара Петра Павловића уз помоћ османских чета напао предио око Сливна који је припадао територији Дубровачке републике. Стефан је према историјским изворима имао два сина Петра и Радоја (Радохну). Петар Стефановић јавља се у дубровачкој архивској грађи од 1473.-1488. године, када је умро. Био је војвода Доњих Влаха (Храбак, 1956., 34-36). Послије Петрове смрти од Храбрена је био најзначајнији Вукић Храбрен који се јавља у списима Дубровачке републике од 1489. до 1496. године. Вјероватно је био катунар Храбрена. Други Стефанов син био је Радохна (Радоје) који је имао сина Павка. Радоје је покопан у Радимљи, а споменик му је подигао брат војвода Петар (споменик бр. 12 на Радимљи). О породици Радохнића нема сигурних историјских података, а како Вего пише “уколико се овдје не ради о породици кнеза Павка, вјероватно унука Стефана Милорадовића”, који је живио у другој половини XV. или чак првој половини XVI. вијека. 

На локалитету Православног гробља стећци су разасути по скоро читавом гробљанском простору и изван њега. Ту се налази 15 споменика (2 плоче, 12 сандука и 1 сљемењак). Стећци су јако добро клесани и доста добро очувани. Неки су нагнути и утонули. Оријентисани су запад–исток и примјећује се тенденција низања у редове сјевер–југ. Приликом техничког снимања дат је опис само украшених стећака. Стећци су смјештени на парцели означеној као к.ч. 392/1, (укупно 14 стећака), док се један налази преко пута некрополе у жбуњу на земљишној парцели означеној као к.ч. 311. Унутар некрополе на бетонској подлози постављена је меморијална плоча подигнута жртвама из II. свјетског рата (1941.-1945.). Плоча је састављена из два дијела, рађена од мермера и садржи списак имена двију породица (Вукосав и Гело) страдалих 28. 5. 1941. године.

Бр. 1 Сандук, дим. 1,25 џ 0,68 џ 1,05 м. Уз горњи руб окомитих страна је фриз од повијене линије са тролистовима обрубљен уским тракама. На западној чеоној страни је приказана мушка фигура са мачем у једној и штитом другој руци. Рука са мачем је подигнута у висини рамена, а мач у висини главе. Штит са двије попречне пруге је у висини прса. Између мача и главе је тордирани вијенац. На лицу приказане очи, нос и уста. Преко одјеће, која је у пасу уска а надоље се шири, урезане су попречне пруге. Доњи дио одјеће сеже до кољена. Сличан приказ је и на околним некропола са подручја Стоца, а најближи примјерак је на споменику бр. 12 са некрополе „Главица“ код Башкаилових кућа у засеоку Брдо.

Бр. 2 Сандук на постољу, дим. 1,45 џ 0,55 џ 1 м. На свим странама у врху сандука је фриз од повијене линије са тролистовима обрубљен горе и доље једноставном пластичном траком. На обје чеоне стране је мотив стилизиране биљке са крстом. Горњи краци крста су у облику тордиране траке, а завршавају се тордираним вијенцима. Из подножја крста излази са сваке стране по једна грана са спиралним завршетком на којем виси по један грозд између доњег крака и гране, док са једне спирале виси грозд и са вањске стране.

Бр. 3 Сандук, дим. 1,65 џ 0,68 џ 0,4 м. Украшен је на чеоним странама. На источној страни је фриз од повијене линије са тролистовима, обрубљен горе обичном, а доље тордираном траком. На западној страни је комбинирани мотив од тордираних вијенаца, розета, мотива састављених од косих, цик-цак или унакрсних трака, обрубљених обичном и тордираном врпцом.

Бр. 4 Сљемењак на постољу, дим. 1,4 џ 0,8 џ 1,2 м. Споменик је оштећен и нагнут.

Преко усправних страна протеже се широк фриз од повијене линије са тролистовима који је са доње стране обрубљен тордираном врпцом.

Бр. 5 Сандук на постољу, дим. 1,6 џ 0,85 џ 1 м. На усправним странама је фриз од косих паралелних линија испод којег су стилизиране аркаде, обрубљене тордираном траком и са наглашеним капителима.

Бр. 6 Сандук на постољу, дим. 1,7 џ 0,7 џ 1,1 м. При врху усправних страна пружа се уска обична врпца, а испод су уске готичке аркаде.

Бр. 7 Сандук на постољу, дим. 1,55 џ 0,8 џ 1,72 м. Одлично клесан добро очуван. При дну је сужен. Горњи дио сандука је мало избочен у односу на усправне странице. Испод избоченог појаса преко свих усправних страна пружа се фриз од повијене линије са тролистовима, са доње стране обрубљен пластичном траком. На избоченом дијелу западне чеоне стране је на сваком крају по један украсни мотив: округло удубљење обрубљено пластичним тордираним вијенцем и мотив од два концентрична тордирана вијенца. Између њих је натпис писан ћирилицом у три реда: АСЕ ЛЕЖИ ВУКОСЛАВ` ЦРИЈЕПОВИЋ`. На основу већине слова и по обради његових рељефних мотива, Ш. Бешлагић натпис датира у XV. вијек, а само евидентирање натписа извршено је у мјесецу фебруару 1966. године.

 

ИЗВОР: Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Амра Хаџимухамедовић, објављено у Службеном гласнику БиХ, број 3/10.

Аутор фотографија: Митар Л. Ђурица из Љубиња.

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Мраморје Стећци Записи