НАТПИСИ У ЈАЊИЋА ГРОБЉУ У БАНЧИЋИМА КОД ЉУБИЊА | Племенито

НАТПИСИ У ЈАЊИЋА ГРОБЉУ У БАНЧИЋИМА КОД ЉУБИЊА | Племенито

НАТПИСИ У ЈАЊИЋА ГРОБЉУ У БАНЧИЋИМА КОД ЉУБИЊА

Предмет овог прилога су два новопронађена средњовјековна ћирилична натписа у Јањића гробљу на Банчићима (Љубиње). Средњовјековни споменици Јањића гробља, као и сусједног Михића гробља, помињани су од стране истраживача стећака Ш. Бешлагића у његовом прегледу из 1971. године[1], али натписи, као и натпис под крстом ван Михића гробља који сам раније објавио, нису уочени.

 

Кључне ријечи: ћирилични натписи, источна Херцеговина, Банчићи, Љубиње.

 

Јањића гробље лежи као ограђени простор старог гробља са мноштвом споменика 19. и 20. вијека мало сјеверније од Михића гробља у Банчићкој површи.


Први натпис је уклесан као дворедни уз западну ивицу стећка типа плоче која лежи у крајњем источном сачуваном дијелу средњовјековне некрополе у којој се истичу два масивна украшена сандука са постољима. Сандук смјештен јужније мјери 1,54 х 1,30 х 0,99 м, а на сјеверној страни, у горњем источном углу, носи представљену руку са отвореном шаком. Други сандук лежи сјеверније, а његове димензије износе: 1,63 х 1,02 х 0,71 м. Простор између стећака типа сандука и плоче са натписом испуњен је са неколико плоча међу којима једна има велике димензије.


Натпис бр. 1. Плоча са натписом мјери: 2,07 х 1,26 х 0,28 м. Сам дворедни натпис на западној ивици плоче који доноси име покојника захвата поље величине: 0,80 х 0,16 м. Усјечен је у кречњачку плочу солидне израде лишену украсних детаља. Натпис чува укупно 58 словних знакова и спада међу источнохерцеговачке натписе средње величине. Велике тешкоће у детекцији словних знакова имао сам у дијелу натписа након имена Вучета Стипковић са прва три слова усјечена на западној ивици споменика: ҍ Л Ж. Но, кључ рјешења натписа састојао се у препознавању слова Ж у ријечи СРЖБОМ[Ь], које је уочено као идентично по маниру првом слову Ж у глаголу Л[Е]Ж[Н]М[Ь]. Како обично бива у средњовјековним ћириличним епитафима и слово Б је представљало тешкоћу. Оно се овдје јавља као посве полегло и недовршене омче и као нагнуто удесно, али такође недовршене омче. Овај натпис није оптерећен наслагама лишаја које би захтијевале интервенције чишћења, али је, будући да лежи на хоризонталној површни, трпио од задржавања воде и интензивног процеса хемијског растакања.



Снимак натписа прије маркирања меканом кредом: западна ивица споменика


Транслитерација: А СЕ ЛЕЖН ВɤЧЕТА / СТНПКОВНЋЬ / ҍ Л(Е)Ж(Н)МЬ /А СРЖБОМ NAНТН БѡГ / ɤ Мɤ ЗNАТЬ Н ɤ СМРТЬ

Превод: Овдје лежи Вучета Стипковић. Ја лежим, а срџбом наићи, Богу му знат и у смрт.


Натпис је веома тежак за одређивање словних знакова, а у завршном дијелу присутна су велика разарања на простору слова Р. Кључ за рјешење натписа лежао је у препознавању слова Ж

 

Графијска анализа усмјерена је најприје на неколико словних знакова „другог“ дијела натписа уз јужну ивицу споменика: В, Ж, Б, Г, N, М, ѡ и З. Треба примјетити и да је први дио натписа који је позициониран уз западну ивицу споменика упадљиво уредније уклесан него други, а запажамо и слово Ж различитог облика које је овдје уклесано као ћирилично Ћ[2] или је заправо овакав облик преостао након дјеловања процеса хемијског растакања материјала који је на овом споменику уочљив. Ипак, овај облик слова Ж се веома разликује од облика два преостала знака у „другом“ дијелу натписа што за мене није довољно да тврдим да да је „други“ дио натписа клесала друга рука. Но, то је питање мањег значаја.

Слово В у првом дијелу натписа клесано је у облику полеглог унеколико неправилног правоугаоника иако је оно доживјело да се растакањем претвори у просто удубљење. Овакав облик виђа се на пр. у натпису Радича Пићевића у Клечку (Дабар) и Трипка Радојева у Брестицама код Билеће[3]. Слово Ж са полукружним бочним краковима, које Г. Томовић одређује као подтип, виђа се у натписима 15. вијека[4]. Ово слово у нашем натпису посједује посве прав лијеви крак, а преломљен десни крак. Сличност овоме облику налазим у натпису Брајка у гатачком површком селу Кокорина[5], али и у натпису Милице и натпису Станисаве крај Саборне цркве у Бањанима[6]. Слово Б се јавља као нагнуто удесно и посве полегло, али у оба случаја недовршене, несастављене петље. Аналогију можемо пронаћи у натпису Покрајца Оливеровића у Врхпољу (Љубомир) из прве половине 15. вијека и натпису Радоја Стипановог код Стоца из друге половине 15. вијека[7]. Такође у натпису Радивоја Драшчића у Горњем Храсну[8]. Слово Г показује сличност са овим словом у натпису Радоње Ратковића из Ћућенице код Кључа,[9] али и другим натписима са подручја источне Херцеговине које опредјељујемо 15. вијеку. Слово N јасно се уобличава као брзописно и виђа се у натписима источне Херцеговине веома често. Слово М оваквог облика са заобљеним угловима и несиметрично, види се у натпису Вукше Дмитровића у Зовом долу у Невесињу[10]. Варијанта несиметричне омеге снажно оживљава у Босни током 15. вијека[11]. Слово З које се често врло тешко препознава теднира облику овог слова у натпису Помоћана Остојића (Под Дуб, Убоско)[12].

           

Из свега показаног, јасно је да се натпис оквирно може смјестити у 15. вијек.




Натпис бр. 2. Лежи на западној ивици плоче у јужном ободу средњовјековне некрополе у Јањића Гробљу на Банчићима. Плоча мјери:

 

А С(Е) КОРNѡ ТОРѡВНЋЬ              Превод: Овдје Корно Торовић             

 

Познат је род Торовића у невесињском селу Рогаче.

                                

Овим прилогом пружена су два новопронађена ћирилична натписа 15. вијека из старог дијела Јањића гробља на Банчићима. Још једном упућујемо на значај услова природног освјетљења приликом детекције  старих натписа у некрополама стећака. Изузетно је важно да се натписи траже у условима јутарњег или вечерњег свијетла, као и када су споменици потпуно суви. И овим прилогом показује се да је број средњовјековних ћириличних натписа у Херцеговини знатно већи него је то раније утврђено.

 

АУТОР: Горан Ж. Комар

Рад је објављен у зборнику: Г. Комар, „Ћирилични натписи Старе Херцеговине“, Подгорица 2016.



[1] Š. Bešlagić, Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 378. Не бих се могао сасвим сложили са описом Михића гробља уваженог Ш. Бешлагића. Из његовог описа некрополе призилази да шест надгробних крстова у овоме гробљу посједује плоче. Плоче посједују два масивна и висока крста, један унутар ограде гробља и други јужно-југозападно од гробља. Остали крстови су мањи, настали касније и полегли. Плоча великог крста ван гробља посједује кратки натпис А СЕ ЛЕЖН РАДЕ – Г- Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине, Херцег Нови, 2014, 114

[2] Управо овакво Ж виђа се у натпису на крсту Драгића Дорлошевића у Врхпољу, сусједу споменика жупана Медулина: Г. Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), друго допуњено и измјењено издање, Херцег Нови, 2005, 220

[3] Г. Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине, Херцег Нови, 2004, 31, 32

[4] Г. Томовић, Морфологија ћирилских натписа на Балкану, Београд, 1974, 19

[5] Г. Ж. Комар, Стари ћирилични..., 35

[6] Г. Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова)..., 205, 206

[7] Г. Томовић, Морфологија..., 17

[8] Г. Ж. Комар, Стари ћирилични..., 54

[9] Г. Томовић, Морфологија..., 18

[10] Г. Ж. Комар, Стари ћирилични..., 45

[11] Г. Томовић, Морфологија..., 23

[12] Г. Ж. Комар, Стари ћирилични..., 71

слика дана:

носилац пројекта:

пројект порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје