Некропола стећака Радмиловића Дубрава - Билећа | Племенито

Некропола стећака Радмиловића Дубрава - Билећа | Племенито

Некропола стећака Радмиловића Дубрава - Билећа


слике

Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа
Некропола стећака  Радмиловића Дубрава - Билећа

Заселак Радмиловића Дубрава у селу Баљци  удаљен је од Билеће 3 км зрачне линије у правцу сјевероистока, на локалитету Бунчићи, 865 м н.в., географске ширине 42°54'16.52"Н и географске дужине 18°27'51.80"Е ситуиран је праисторијски тумулус и некропола Гребнице са стећцима.

Национални споменик се налази на локацији означеној као к.ч. број 422/3, посједовни лист број 145, уписан у зк. уложак број 10, к.ч. број 422/10, посједовни лист број 145, к.ч. број 422/10, посједовни лист број 173, к.ч. број 422/11, посједовни лист број 173, уписани у зк. уложак број 32, к.о. Баљци, општина Билећа, Република Српска, Босна и Херцеговина.

Први трагови људске културе и цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из млађег каменог доба (неолита), о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Најстарији народ који је насељавао ово подручје су Илири.

Административно, управно и привредно сједиште цијеле ове области у периоду Римског царства налазило се у селу Паник, у долини ријеке Требишњице, познато у литератури под називом Леусиниум. Преко ријеке Требишњице, у непосредној близини Леусиниума, водио је мост од кога је сачуван натпис на ком пише да је овај мост обновљен за вријеме владавине Флавијеваца од 79. до 84. године, што, уједно, представља и први писани извор на подручју општине.

Први спомен Билеће као насељеног мјеста сусрећемо у документима дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође, у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у XIV вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. Подручје Билеће у раном средњем вијеку припадало је првим територијама које су населили Срби након њиховог насељавања Балкана, и као таква била је у склопу јединствене српске средњовјековној држави, којом су владали кнезови Властимир, Мутимир, Петар Гојниковић, Павле, Захарије, Часлав итд. Територија Билеће била је и у саставу српске државе династије Војисављевића, која је свој врхунац достигла за вријеме краља Бодина током друге половине XI вијека. Потом су Билећом владали Немањићи, Котроманићи, Павловићи, Косаче. Код Билеће се 1388. године одиграла битка између српске војске краља Твртка, коју је водио Влатко Вуковић Косача и турске војске која је претрпила пораз, било је то загревање пред Косовску битку. У непосредној близини Билеће налазе се остаци средњовјековног утврђеног града Торича, за који се наводи да је у XV вијеку припадао породици Павловића. Под османску власт Билећа је дошла 1466. године.

Локалитет Гребнице – Бунчићи налази се у селу Баљци, засеок Радмиловића Дубрава и од Билеће удаљен је око 4 км зрачне линије у правцу сјевероистока.

На праисторијском тумулусу и западно од њега у шуми ситуирана је некропола са 291 стећком; 218 плоча, 64 сандука, 1 сљемењак, 1, стуб, 1 крстача, 1 нишан и 5 утонулих стећака. Споменици су добро клесани. Оријентација је заступљена у оба правца запад–исток и сјевер–југ. Украси су евидентирани на 33 стећка (5 плоча, 26 сандука, 1 крстача, 1 сљемењак). Њихови украсни мотиви су: аркаде, повијена лозица са тролистовима, крстови, низови розета у кружним вијенцима, мреже ромбова, тордирани вијенци, кружни вијенац са руком.

На овој некрополи Ш. Бешлагић наводи податак да се налазило 7 натписа, урезаних на 2 плоче, 4 сандука и 1 сљемењаку. Натписи спомињу Вукшу Дубчевића, Бунца Рушовића, Рашоја, Цријепа и Рашка Влаховића, Витоја Даковића, калуђера Глигорија и Раду Раичеву. Приликом техничког снимања некрополе натписи су евидентирани само на 2 сандука, да би се евидентирали натписи на осталим стећцима потребно је прецизно чишћење истих. Евидентирани натписи спомињу Бунца Рушовића, Цријепа и Рашка Влаховића. Два висока сандука са сценом кола, птицама и животињама у трку (срна?), са портретом коњаника и натписом који се односи на Вукшу Дубчевића пренесени су у Земаљски музеј у Сарајеву. У разговору са локалним становништвом поред споменута два стећка измјештена у Земаљски музеј у Сарајеву, прикупљен је податак да је један стећак пренесен у Загреб, у коју институцију немамо информацију. На удаљености од 2 км зрачне линије од некрополе у правцу сјевероистока налази се мајдан Дрежница, гдје су стећци клесани и обрађивани.

Праисторијска гробна гомила (тумулус) налази се на земљишној парцели означеној као к.ч. 422/4. Иза гомиле у правцу југоистока подигнут је камени зид којим су ограђене сусједне обрадиве парцеле.

Гомила заузима простор са промјером од 10,05 метара, висока је око 1,5 метара, обим гомиле је 31,52 метра и површина 85,56 метара. У дијеловима који су нижи и ближи земљи гомила је обрасла раслињем и дрвећем.

 

ИЗВОР: Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Амра Хаџимухамедовић, објављено у Службеном гласнику БиХ, број 3/11.

ФОТОГРАФ: Предраг Лозо

Приредио и прилагодио: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg