Грбовник Коренића-Неорића из 1595. године | Племенито

Грбовник Коренића-Неорића из 1595. године | Племенито

Грбовник Коренића-Неорића из 1595. године


Напомена

Почеци илирске хералдике везују се за Петра Охмучевића Гргурића из околине Сланог код Дубровника. Као шпанском адмиралу, дон Педру је било веома стало да покаже своје старо и разгранато, отмено, племенито порекло. Осам „quartier“ (четири прадеде и четири прабабе) племства, и то чисто католичког, било је, уосталом, услов за улазак у неки од великих шпанских витешких редова, што је била дон Педрова жеља. Пошто није могао да прибави аутентичне доказе, Охмучевић је Шпанце почео да снабдева прво усменим сведочанствима о свом племенитом пореклу, а затим фиктивним родословима и документима. У деветој деценији XVI века дон Педро је прикупио већи број повеља, родослова, грбова и 1594. од Краљевског савета у Напуљу коначно добио декрет о свом племству и потврду лажних повеља. Године 1595, ако не и раније, појавио се - као круна Охмучевићевих доказа - грбовник са преко 150 грбова који доказују славу и моћ некадашњег Душановог царства, али и старо и племенито порекло дон Педра, његових рођака и предака.  Оригинал овог грбовника данас је изгубљен, а сматра се да је могао настати још 1590, а у сваком случају најкасније 1595, када се појављује за сада најстарији датиран препис грбовника, познат као Грбовник Коренића Неорића. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. Сликан је на папиру формата 21 x 14,5 cm, и има 168 листова. Чува се у Националној и свеучилишној књижници у Загребу.

 

ПРИРЕДИЛИ: Борис Радаковић и Војин Спасојевић


Превод