Горан Комар, СТАРИ СПОМЕНИЦИ У ГАТАЧКОМ СЕЛУ ГОРЊА БОДЕЖИШТА | Племенито

Горан Комар, СТАРИ СПОМЕНИЦИ У ГАТАЧКОМ СЕЛУ ГОРЊА БОДЕЖИШТА | Племенито

Горан Комар, СТАРИ СПОМЕНИЦИ У ГАТАЧКОМ СЕЛУ ГОРЊА БОДЕЖИШТА

Горња Бодежишта припадају Гатачкој Површи. Село је смјештено на присојној падини, подно Греда, а куће су постављене у готово линијском низу. Описи старијих надгробних споменика, и уопште старина, у Горњим Бодежиштима су сасвим непотпуни и стиче се утисак да аутори који су иза себе оставили те описе нису посјетили ово село. Из гатачког села Грачаница у Горња Бодежишта стиже се лошим макадамским путем преко Вишњава. Раздаљина износи 11,5 км.

На улазу у село, на предјелу Буква, наилази се на средњовјековну некрополу састављену од једанаест надгробних споменика, међу којима се истичу два висока декорисана сандука са постољима, али оба обаљена или полегла, као и један нешто крупнији сандук без декорације. Преостали споменици представљени су плочама грубе израде, како изгледа, без натписа. Ове плоче су доста утонуле. Читава некропола расчлањена је на два дијела, сјеверни и јужни. Споменици у јужном дијелу изгледа да су положени на тумулус. Високи сандуци који су били постављени на постоља расчлањени су колумнама повезаним аркадама. Овакви споменици виђају се у сусједним Браићевићима (некропола Лумер) и Баорима. Мој укупан тисак о овим некрополама је да чувају споменике велике старости.


Високи сандук на лок. Буква

Надаље, силазећи ка селу, наилази се на два гробна биљега представљена малим стубовима који носе урезане Крстове, а у средишту села постоји гробље са могућим остатком ступа већег средњовјековног Крста. Занимљиво је да овај локалитет носи назив Црквина.

Под селом постоји некропола на предјелу Брежине, састављена од надгробних плоча грубље израде.

У савременом гробљу које је смјештено у западном крају села, унутар ограде, старији надгробни Крстови виђају се у сјеверозапдном дијелу гробља, средишњем и југоисточном. У сјеверозападном дијелу постоје четири старија надгробна Крста. Најмасивнији, богато декорисани споменик мјери: 1,09 х 0,79 х 0,34 м. и он на западном лицу чува ћирилични натпис који гласи: А СЕ КРСТ. Управо овај споменик поменуо је у свом опису Горњих Бодежишта истраживач стећака Шефик Бешлагић, но није донио садржину натписа. Слово Т уклесано је на јужној страни окомитог ступа Крста и иза њега се види могући остатак полугласа (и стари ћирилични натпис на Крсту у Баорима клесан је дјелимично на бочној страни Крста, као и натпис на великом Крсту у Домркама). Занимљиво је да се у зони испод другог реда натписа (КРСТ) налази простор у којем недостаје име покојника. Чак и на јужној страни споменика, ниже, нисам уочио слова. Могуће је, дакле, да је име уклесано пуно ниже, у дијелу споменика који је утонуо у земљу. У средишњем дијелу гробља постоји полегли виши и стари надгробни Крст димензија: 1,65 х 0,62 х 0,18 м. О овом споменику дознаје се да је освећен у манастиру Пиви и да је на саонама превучен у Бодежишта путем који је трајао мјесец дана. Према облику, ови споменици подсјећају на надгробне Крстове у другим гробљима у Површи какви су на пр. споменици у Кокорини који готово сви чувају ћириличне натписе које смо недавно објавили. У југоисточном дијелу гробља постоје два старија надгробна Крста. На једном, поломљеном, виде се иницијали. О споменицима у Гатачкој Површи писао је Здравко Кајмаковић али са великим бројем погрешки у читању натписа.


Крст са старим ћириличним натписом у гробљу


Полегли Крст у гробљу

У западном дијелу гробља налази се већи број породичних гробница гатачког рода Беатовића. Од Беатовића је потекао знаменити и веома заслужни јеромонах отац Теофан Беатовић који је као ђакон служио у Сједињеним Државама Америке између два свијетска рата. Ђакон Теофан истакао се као успјешни пјесник и национални прегалац. Непосредно пред Други свијетски рат ђакон Теофан прешао је у Југославију и једно краће вријеме се задржао у Светоуспенском манастиру Савина код Херцег Новог гдје је служио код игумана јеромонаха Бориса Кажанегре. Током 1941. године пожелио је да се премјести ближе завичају и митрополит Јоаникије Липовац је одредио манастир Косјерево на Требишњици. У Косјереву отац Теофан није боравио дуго јер је скупа са неколицином калуђера и служитеља од стране комуниста бачен у дубоку јаму недалеко манастира. Недавно, његови скелетни остаци су извађени из јаме и сахрањени у манастиру Косјерево. Чланови породице сачували су његове дневничке биљешке из Америке и његове гусле.


Гробље Беатовића

Игњат Беатовић, рођен 1858. године

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg