Фојнички грбовник из друге половине XVII вијека | Племенито

Фојнички грбовник из друге половине XVII вијека | Племенито

Фојнички грбовник из друге половине XVII вијека


Напомена

Фојнички грбовник спада у групу најпознатијих зборника грбова из „илирске хералдике“, а по свему судећи настао је средином друге половине XVII вијека. Како то код нас  често бива, Фојнички грбовник побудио је међу првима пажњу странаца, у овом случају грофа Ладислава Фестетића (Festeticsa) из Толне, који се љета 1837. обратио провинцијалу босанских фрањеваца фра Андрији Кујунџићу из Крешева да му набави копију овог приручника. „Чуван “ – како каже Соловјев – “у старом манастиру за време Турака као највећа светиња, као аманет из доба независности [Фојнички грбовник] био је први пут описан у ’Српском Листу’ 1842, бр. 18, затим исте године у ’Даници Илирској’ бр. 24.” Аутор овог прилога босански је фрањевац, просвјетитељ и јавни радник Иван Фрањо Јукић, који се том питању поновно вратио 1851.

 

Оригинални наслов књиге јесте: „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340“. Енглески  путописац Артур Еванс је у својој књизи „Кроз Босну и Херцеговину“ у вријеме буне 1875. забиљежио о Фојничком грбовнику да је “можда најинтересантнија старина читаве Босне.”

 

Што се тиче података из оригиналног наслова овог грбовника, нема ни најмање могућности да је грбовник настао тако рано, тј. 1340. године. Наиме, знамо да је илирска хералдика започела са грбовником који је за своје потребе дао израдити Петар Охмучевић, а најстарији сачуван препис тог оригинала јесте Грбовник Коренић-Неорић из 1595. године. Фојнички грбовник, као и цијела илирска хералдика, настао је у кругу римокатоличког грађанства и свештенства поријеклом са територије средњовјековне босанске државе. Везе средњовјековне босанске државе (етничке, језичке, родбинске, идеолошке, итд.) са државом Немањића и царско достојанство које су остварили Немањићи за вријеме Душана, оставили су велики печат у историјском сјећању становништва босанске државе, а највише код римокатоличког свештенства. Због тога илирска хералдика на првом мјесту истиче Српско царство и Немањиће. Са друге стране, код босанских фрањеваца све до краја XIX вијека жива је била традиција  средњовјековне босанске државе. Под утицајем ове двије традиције  настао је и оригинални наслов Фојничког грбовника, па се зато наводи да је Стефан Немањић, тј. Душан, био цар „Сербљана и Бошњака“. Ту свакако игра и улогу што је Душаново царство било изразито православно, док је у Босни велику улогу имала римокатоличка провинција „Босна Сребрна“, па је „Илирска идеја“ настојала да споји те двије традиције и државе под једну идеју, која је претпостављала и ширење римокатоличанства на православне Србе. Због тога овдје не треба гледати два народа „Србе и Бошњаке“ већ две традиције, две цркве, две државе. И на крају Душан није 1340. године био цар.

Фојнички грбовник садржи десет грбова земаља или држава и то: Македонија (Macedoniae), Илирија (Vllvriae), Босна (Bosnae), Далмација (Dalmatie), Хрватска (Crovatiae), Славонија (Slavoniae), Бугарска (Bvlgariae), Србија (Svrbiae), Рашка (Rasciae) и Изворне земље (Раме) (Primordiae). Након тога редају се породични грбови владарских и великашких обитељи, укупно њих 126.

 

ИЗВОР: Dubravko Lovrenović, Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjovjekovlje, Bosna Franciscana, br. 21, god. XII, Sarajevo, 2004.

 

ПРИРЕДИЛИ: Борис Радаковић и Војин Спасојевић 

Превод