АНАЛИЗА СПИСА: „МОЛИТВА ОД ТРЕСКА, ОД ГРОМА, ОД БИЈЕСА, ОД ГРАДА“ | Племенито

АНАЛИЗА СПИСА: „МОЛИТВА ОД ТРЕСКА, ОД ГРОМА, ОД БИЈЕСА, ОД ГРАДА“ | Племенито

АНАЛИЗА СПИСА: „МОЛИТВА ОД ТРЕСКА, ОД ГРОМА, ОД БИЈЕСА, ОД ГРАДА“

Молитва од треска, од грома, од бијеса, и од града, пронађена 1905. год. у Јечмиштима код Фоче, изазива интересовање како код хришћанских, тако и код нехришћанских истраживача. Постоје разна тумачења и основане индиције како је и од кога настала ова молитва или запис. Сигурна је чињеница да текстом доминира хришћанска тематика, и да је текст писао неко ко је врло познавао Св. писмо, те у складу са тим и постоји теорија да је текст написао неки хришћанин из Босне за своје сународнике који су примили ислам, али су остали вјерни својој старој религији.

Веома битна чињеница у тумачењу овог текста је и податак и о секти Кадезадели која је настала у XIV вијеку и трајала до XVII вијека. Пол Рико, енглески путописац у XVII вијеку забиљежио је о овој секти: „Читају Нови Завјет на словенском језику који им се доноси из Моравске и Дубровника, али читају и Куран на арапском и персијском, пију вино уз Рамазан и имају мистериозне обичаје. Потури Босне су сви из ове секте, али плаћају порез као хришћани. Поштују иконе и знак крста. Обрезују се и узимају примјер Исуса Христа да би изводили ову церемонију која је дуго била уобичајена међу Коптесима, што је једна секта грчке цркве у Египту“.

 

АНАЛИЗА:

На самом почетку видимо да је смисао молитве заштита од „нечистих сила“ које долазе у облику временских непогода. У религију старих Словена је спадало и обожавање разних божанстава која су била повезана са временским периодима, па чак и временским неприликама. Тако је ова „молитва“ конструисана као својеврсна одбрана од нечисте силе која се крије иза временских непогода. Ако узмемо у обзир да су се поједини пагански обичаји код нас задржали до данас, иако имамо богату хришћанску традицију, не чуди нас чињеница да је ова молитва овако конструисана. Важно је напоменути да је ова молитва састављена из дјелова слично јектенији[1] које се данас произносе на богослужењима. Тако и „Молитва от треска, от грома, и от бијеса и от града“ састављена је од низа прозби од којих свака започиње пријатњама или заклињањима „нечистим силама“ које пријете „метоху куновском“, и у истом тону се и завршавају.

1.На самом почетку видимо да се нечистим силама пријети небеским силама тј. божијим анђелима (нама већином познати) и у истом тону се даље пријети нечистим силама да не прилазе „метоху куновском“[2].

2.У наставку се пријети нечистим силама са Господом Исусом Христом и наводе се ријечи: „Оче, опрости онима који ме муче, за љубав твоју – и ја простим, за љубав твоју!“ Наводећи да су ово Исусове ријечи на крсту.[3]  

3.У трећој прозби се нечистим силама пријети „славнијем престолом и серапимом“ што алудира на Божији престо, а помињу се серафими који по хришћанском учењу спадају у вишу анђеоску јерерхију, и који по виђењу пророка Исаије окружују Божији престо. „Године које умрије цар Озија видјех Господа гдје сједи на престолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву. Серафими стајаху више њега, сваки имаше шест крила: двјема закањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своје, а двјема лете.“ (Ис 6, 1-2).

4.Помињу се старозавјетни патријарси: Авраам, Исак и Јаков, који по хришћанском предању заједно почивају [4]. Њиховим именима се пријети ђаволима који се наводе по именима која су дијелом нама познати.

5.У наставку видимо да се слиједи промјена на самом почетку, мјесто пријетње стоји заклетва „Заклињем вас, дијаволе и студени граде...“. Заклињу се Господом Богом и са четри јевађела, триста десет светих отаца и шездесет мученика. Број од триста десет св. Отаца алудира на св. Оце који су учествовали на Првом васељенском сабору[5] одржаном 325. год. у Никеји. У наставку се помиње шездесет св. мученика, Господ Исус Христос и св. Јован (Крститељ).

6.У наставку се поново враћа „пријетећа“ терминологија гдје се помиње „седми хљеби јеже у јевангељу помену и отрочетом јеже прија Исус и постави пред ученике...“ чудесно умножење хљебова се у Св. писму помиње на два мјеста која називамо „прво и друго умножавање хљеба“. Приликом другог умножвања хљебова, помиње се управо седам хљебова.[6] Даље се спомиње дијете (отроче) које је Исус поставио пред ученике своје. „И дозва Исус дијете и постави га међу њих.“ (Мт 18, 2). Потом се помиње мач којим је Петар одсјекао ухо слуги Пилатовом, анђео Господњи који је сишао са неба и одвалио камен од врата гроба Христовог и страх римских стражара који су  чували гроб Христов.[7]

7.Потом доминирају теме из откровења Јовановог (апокалисис) и помињу се двадесет четири старјешине које сједе на двадесет четири престола. „И около пријестола бијаху двадесет и четири пријестола, на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине  гдје сједе, обучени у бијеле хаљине, и са вијенцима златним на главама својим.“ (Отк 4, 4). Затим имамо спомен четири анђела који стоје на четири угла Земље. „И потом видјех четири анђела гдје стоје на четри угла земље, и држе четри вјетра земаљска, да не дува вјетар на земљу, ни на море, нити на икакво дрво“ (Отк 7,1). На крају се спомиње седам печата тј. мисли се на књигу са седам печата. „И видјех у десници Онога који сјеђаше на пријестолу књигу исписану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.(Окт 5,1).

8.Потом опет имамо спомињање архангела Михаила и дванаест апостола којима се пријети нечистим силама.

9.У наставку се тематика поново враћа на догађаје наведене у Св. писму и то се наводе чуда и знамења која су записана код јеванђелиста Луке у јеванђељу, а која су апостоли учинили. Овдје се наводи да је било четрдесет чуда, међутим број чуда која су апостоли учинили је за нас непознат. Потом се помиње пророк Исаија и град Дамаск. Познато је да је овај пророк предсказао пропаст Дамаска. „Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.“(Ис 17, 1). Потом даље се наводе мотиви из „Дјела апостолских“ која је написао јеванђелист Лука. Пријети се „нечистим силама“ анђелом који се јавио капетану Корнилију, довео св. Петра у Кесарију, дух који је поразио цара Ирода, те чудесно избављење. Наводи се и чудесно избављење ап. Павла из тамнице[8].

10.На крају умјесто „запрештају вам, дијаволе и студени граде...“ стоји „Станем добре, станем добре, станем са страхом божијим“, или „Стојмо добро, стојмо добро, стојмо са страхом Божијим“, ријечи које су у богослужбеној употреби, а по предању изговорио их је архангел Михаило, који се помиње даље у тексту заједно са осталим анђелима. Даље се спомиње и св. Симеон Столпник, и молитва се завршава са ријечима да се умножи свако благо у овом метоху за љубав Божију.

 

Молитва от треска, от грома, и от бијеса и от града

 

1.Запрештају вам, дијаволе и студени граде и сухи вјетре, архангелом Михаилом, са васеми силами небескими, и Гаврилом и Урилом и Рапаилом, и Арапатилом и Епимилом и Путошем, и Румилом и Нахронотом и Паоном – да не приходите ка сијему метеху куновскому!...

2.Запрештају вам, дијаволе и граде, седми ријечи, које рече Христос, на крсту висећи, богу: „Оче, опрости онима који ме муче, за љубав твоју – и ја простим, за љубав твоју!...

3.Запрештају вам, дијаволе, славнијем престолом и серапимом -  да не приходите, дијаволе и студени граде, ка томе метеху!...

4.Запрештају вам, дијаволе и студени граде, трема патријарси: Аврамом, Исаком и Јаковом, јеже почивају под дубом аморијскијем, и васа имена твоја заклињају: име Анцилијаш, Бел, Вратаух, Баршан, Анкибаш, Англуш, Церницаш, Папилуш, Козодерац, Доминуш, Рек, Ципер, Ламбор, Анмиш, Церница, Акомираш, Апомири..., Араклија, Сотона и Луципер!...

5.Заклињем вас, дијаволе и студени граде, господом богом и четири јевангељи, и триста десет светими оци и 60 мученици, и Христосом и светијем Јованом – да не приходите дијаволе и студени граде ка сијему метеху!...

6.Запрештају вам, дијаволе и студени граде и сухи вјетре, седми хљеби јеже се у јевангељу помену, и отрочетом јеже прија Исус и постави пред ученике, и славнијем пришастијем Христовијем, и светијеми књижевници, и ножем и мачем јеже уреза Петар ухо рабу Пилатову, и ангели јеже отвалиста камен од гроба Христова, и страхом од недужне страже краљеве, и седми звијездами и мачем бодуштијем – да не приходите дијаволе и студени граде ка сијему метеху куновскому!...

7.Запрештају вам, дијаволе и студени граде и сухи вјетре, 24 старци сједешти на престолу, и муњами и громи и гласи сједешти от престола, и отроки јеже појаху пјесан господину, вапешти хадески...., и вијенци светијех јеже положише престолом, и књигами написанијем... јеже видје на престолу на деснице сједешти, и 4 ангели сједешти на четирех углијех земље (и) држешти четири вјетре земаљске, и седми печати светијеми – да не приходите дијаволе и студени граде и сухи вјетре ка метеху куновскому!...

8.Запрештају ти дијаволе и студени граде трстију јеже измјерена би црков божија, и бренијем јеже избра Михајла архангела са змијами, и 12 апостоли и 12 каменома – да не приходи град ка сијему метеху!...

9.Запрештају вам дијаволе и студени граде 40 чудеси јеже апустоли сатворише, која чудеса и зламенија пише Лука у евангелију, и славнијем пришастијем светаго духа..., и велицијем свјетлом Исаија (када) гредијаше у Дамаск..., и ангелом јеже се јави Корнилу, и снидијем светаго Петра у Ћесарију, и духом јеже порази Ирода цара, и молитвами Павловијем јеже запрети с(ве)ти Павао име ву ухо ви ва тамнице у полуношти, ва иде Павао и сила и растргоше се узи им – да не приходите сијему метеху!...

10.Станем добре, станем добре, станем са страхом божијем, да стане град, да не иде на сије метех!... И гла(гол)ему господ рече: „Глагољи сију молитву: Од градаста ви господи помилујста ви, господи помилуј; архангеле Михаиле и Гавриле и Уриле и Рапаиле и Арапатаиле и Епимиле и Путоше и Румиле и Нахроноте и Паоне, саблудите сијега метеха куновског, од злаго дажда и от дијавола и от чина и от богате те богацтвом богатога Симеона Стлупника, умножите васакем благом за љубав васемога бога Саваота – важем метеху“...

 

Садржај молитве је анализиран на основу текста из књиге Мака Диздара „Stari bosanski tekstovi“, Сарајево 1969.

 

АУТОР: јереј Милорад Ђукић

 


[1] Измољавање,  низ молитви. Свака јектенија је састављена од низа засебних прозби (мољења).

[2] Ријеч „метох“ често везујемо за манастирске посједе, али метохом можемо сматрати и заједницу или заједничко добро или скуп више села, што одговара чињеници да је за њихове потребе и састављена ова молитва. Свакако узимајући у обзир мјесто на коме ова запис пронађен, а који карактеришу јака атмосфеска пражњења праћена јаким и честим ударима грома, а следујући многобожачкој традицији, свакако нам приближава из којих разлога је ова молитва и састављена.

 

[3]Иако ове ријечи обилују хришћанским мотивима и одговарају Исусовој поруци, ипак не налазимо у Св. писму да је Исус тако нешто изговорио на крсту. У Св. писму стоји: „Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио“ (Мт 27, 46) ; „А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.“ (Мт. 27, 50); „...Елои , Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34); „... Оче, у руке твоје предајем дух свој...“ (Лк 23, 46); „А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина. Потом рече ученику: Ево ти мајке...“ (Јн 19, 26-27).

[4]О мјесту погреба Авраама, Исака и Јакова имамо свједочанство у Св. Писму. „И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона, сина Сара Хетејина, која је према Мамрији; На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.“(1Мој 25, 9-10); „И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци. А Исаку бјеше сто и осамдесет година; И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исак и Јаков, синови његови.“ (1Мој 35, 27-29)

„Однесоше га синови његови у земљу Хананску, и погребоше га у пећини на њиви Макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.“ (1Мој 50, 13)

[5] Опште прихвањена је чињеница да је на Првом васељенском сабору учешће око 318 епископа.

[6] Познато је да је Исуса, сем апостола, пратило мноштво народа и слушало проповјед Његову, те свједочили чудима која је Он чинио. „У те  дане опет, кад бјеше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им: Жао ми је народа, јер три дана стоје код мене и немају шта да једу... И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам. И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу... И једоше и наситише се, и накупи комада што претече седам котарица. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их.“ (Мк 8, 1-9)

[7] Види: Мт 26, 51; Мт 28, 2-4

[8] Види: Дап 10, 1; Дап 10, 9-48; Дап 12, 23; Дап 16, 26

слика дана:

носилац пројекта:

пројект порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Црква Реликвије Јеванђеље