ДВА ЋИРИЛИЧНА НАТПИСА ДОБРИЈЕВИЋА У ДОЊЕМ ЛУКАВЦУ НА ПОДРУЧЈУ НЕВЕСИЊА | Племенито

ДВА ЋИРИЛИЧНА НАТПИСА ДОБРИЈЕВИЋА У ДОЊЕМ ЛУКАВЦУ НА ПОДРУЧЈУ НЕВЕСИЊА | Племенито

ДВА ЋИРИЛИЧНА НАТПИСА ДОБРИЈЕВИЋА У ДОЊЕМ ЛУКАВЦУ НА ПОДРУЧЈУ НЕВЕСИЊА

            

У склопу истраживања средњовјековних ћириличних натписа на простору Источне Херцеговине која теку од 2004. године, посјетио сам (1. и 3. март 2015) стара гробља у селима Лукавац Горњи и Доњи. Гробље у Доњем Лукавцу поменуо је заслужни истраживач стећака Шефик Бешлагић доносећи податке по казивању других лица (што је назначено) и казујући да некропола броји четрнаест споменика као и да се налази на узвишењу близу села. Натписи нису поменути[1]. Према казивању мјештана, ово гробље није посједовало већи број споменика типа стећка, већ само два сандука (или дебеле плоче) под којима су, према мјесном предању, сахрањена тројица браће. Оба споменика леже један крај другог у средишњем дијелу ограђеног простора савременог српског гробља, а у непосредној близини стијенског комплекса на којему се уочавају остаци старих зидова везиваних кречним малтером (Вал). Крај села и Вала води планински пут за билећко село Давидовићи и Дабар што је значајно за овај прилог.

 

Кључне ријечи: Лукавац, Невесиње, стећци, натписи на стећцима, ћирилица

Споменици су приближних димензија и оба су украшена мотивом спирално повијене лозице уз рубове. Уочљива су јасно оцртана натписна поља правоугаоног облика која леже у западном, надглавном дијелу хоризонталне површине споменика. Слова су велика (максимално до 12 цм), дубоко усјечена, али су оба натписа трпјела утицај хемијског растакања што је видљивије на другом, положеном сјеверније. Први натпис је било могуће квалитетно снимити и прије него су усјеци глијета маркирани меканом кредом.


 Стећак бр. 1 (јужни) Поглед са западне стране


Натпис. бр. 1



Плоча: 2 х 1,59 х 0,40 м


СЕ ЛЕЖН НЕГ

ОМНР ДРОБ

ɤНЕВНЋЬ

Ȝ БРАТОМ

СЕМНРОМЬ

 

A СЕ ЛЕЖИ НЕГ

ОМИР ДРОБ

УИЕВИЋ

З БРАТОМ

СЕМИРОМ


Послије пажљиве анализе свих словних знакова дошао сам до јасног сазнања да је клесар овдје уклесао презиме ДРОБɤНЕВНЋЬ, дакле: Дробујевић. Вјерујем, а видјећемо касније и доказе које доноси други натпис, да је овдје клесар начинио погрешку и криво исписао презиме ДОБРɤНЕВНЋЬ, дакле: Добрујевић. На тај начин читање натписа би гласило: Овдје лежи Његомир Добрујевић з братом Семиром. Постоји, дакако, могућност да прво слово трећег реда није ɤ већ неспретно усјечено Р при чему је глијето „побјегло“ улијево па би презиме било уклесано као: ДРОБРНЕВНЋЬ, али то је од мањег значаја. По мојим увидима, јединствен је на овоме простору случај хоризонтално положеног слова ɤ иако се срећемо са наглавачке окренутим словом (на пр.: натпис жупанице Руди на Горици код Стоца[2] или натпис у Крушеву код Стоца[3]).

 

Ово презиме је несумњива варијанта познатог средњовјековног презимена Добријевић које се везује уз Стару Црну Гору у периоду Црнојевића[4]. То ће управо показати сљедећи натпис.

 


 Натпис. бр. 2; Плоча: 2,03 х 1,54 х 0,40

А СЕ ЛЕЖН 

СЕМНРЬ

ДОБР[НЕВ]

НЋЬ

 

 А СЕ ЛЕЖИ

СЕМИР

ДОБР[ИЕВ]

ИЋ


Овдје лежи Семир Добријевић.

 


Стећак бр. 2 Поглед са источне стране

Ова плоча која лежи сјеверније носи натпис који је оштећен. И овдје је натписно поље јасно уоквирено. Последња слова трећег реда трпјела су највећа разарања. Ипак, могуће је јасно уочити слово Н и Е и остатке двотбушастог В. Вјероватно да се овим натписом „исправља“ погрешка код клесања претходног натписа двојице браће и презиме доводи у ваљани поредак словних знакова: Добријевић. Овдје бих пружио један очигледан примјер погрешке писара Радича Групковића који је начинио писмо херцега Стефана Дубровачкој републици 5. јула 1450. поводом исплате конавоског дохотка. У реду X писма Радич пише назив мјесеца августа: агɤвьста, а у XIII реду правилно: авьгɤста.



По графијским карактеристикама ове натписе би било могуће оквирно смјестити на крај 15. и почетак 16. вијека (полегло Б[5], правоугаоно, хоризонтално положено В, слово Н у облику столице какво виђамо у рукописима до 18. вијека, слово Г са украсном кукицом које би тендирало 15. вијеку[6], слово Д накривљено удесно блиско облику овог слова у натпису Драгића Бодеча на Враћеновићима које тендира 15. вијеку[7], слово З које може припадати 15. вијеку[8]).

 

Без намјере да рјешењем натписа реконструишем мјесно предање о тројици браће, рекао бих да први натпис свједочи процес исламизације у овоме крају. Свакако, може се размишљати и чини се вјероватном  могућност укопа Семира из првог натписа под други споменик, дакле, промјена одлуке о укопу под исти стећак.

 

У пољу под селом Горњи Лукавац обишао сам гребен Грчке главице са великим бројем стећака при чему су најстарији примјерци груписани на гробној гомили у западном дијелу некрополе. То су махом стећци типа плоча. На источном крају некрополе виђају се велики сандуци и један сљемењак димензија: 2.07 х 0,76 х 0,85 м. Ово гробље је поменуо Ш. Бешлагић[9] пропустивши да помене некрополу Дјевојачке гробнице која је ситуирана на тјемену гомиле под кућом Петра Граховца. Ова некропола састављена је од сва споменика типа сандука.

 

Током теренских истраживања старих ћириличних натписа на простору источне Херцеговине пронађена су два стара натписа рода Добријевић који се у историографији веже за предјеле Његуша (Мали Залази) и братство Горевука.  Натписи су снимљени и прочитани. Свједоче укоп браће Његомира и Семира, те процес дјелимичне исламизације у овом дијелу Невесиња који је, сходно графијским карактеристикама натписа, може смјестити на крај 15. и почетак 16. вијека.

 

АУТОР: Горан Ж. Комар

 

Рад је објављен у зборнику: Г. Комар, „Ћирилични натписи Старе Херцеговине“, Подгорица 2016.



[1] Šefik Bešlagić, Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 354

[2] M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, II, Sarajevo, 1964, 10. 11, br. 54; Горан Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), друго доп. и измј. изд, Херцег Нови, 2015, 81-83

[3] Г. Ж. Комар, исто, 80-81

[4] Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Етничка прошлост и формирање црногорских племена, Београд, 1978, 391, 757: Степаnь Добрневнкь властелин од Горевука у доба Ивана Црнојевића. Говорећи о старом становништву Малоих Залаза аутор оцртава старинике Горевуке које су каснији досељеници прогнали „некуђ у Дабар (у Херцеговини), те је остала и црква тих старинаца, коју су после преправљали. „Храм“ је цркви зимњи Св. Јован“. Он сјећа на повељу Ивана Црнојевића у којој се помиње Стјепан Добријевић.  Повеља помиње Стејапана от Горевɤкь и Радича Добријевића от Браикь. Затим, Добрневнкь Вɤкашнnь као властелин у периоду владавине Ивана Црнојевића поменут у повељи Ивановој из 1489. године: с. 410, 464; Раднчь Добрневнчь, такође властелин од Његуша познат по повељи Ивана Црнојевића: с. 410, 464, 757. Предање малозалашких родова о прогону Горевука доноси Ј. Ердељановић у детаљима, али овдје је занимљиво да се догађаји у предању смјештају око 1530. године (с. 451). Ј. Ердељановић описује и Горевуке у Добрском селу и уз њих Добриловиће, а такође, у Жупи Добрској (с. 180).  Казује се,  још по Андрији Јовићевићу, о доласку Горевука поријеклом од неког Валца Горњевука који се прије четири стотина година са два брата преселио из Мостара у Његуше гдје је стајао кратко вријеме, па се преселио у Добрско село (с. 391). Скренуо бих пажњу на предање забиљежено од Ј. Ердељановића о Горевуцима који се доводе из Херцеговине са Клобука (Ратко) казујући о угледу братства те грбу и племству подјељеном од Стефана Душана. На грбу им бијаше представљен вук (с. 759-762). Поуздане податке из Архива Котора о Горевуцима донио је Ристо Ковијанић.  Он је утврдио да су припадници братства досељени у вријеме послије првог пада српске деспотовине (1439). Добријевићи-Горевуци се у Његушима јављају у исто вријеме са Хераковићима и Рајићевићима, а ускоро послије тога у Добрском селу. Vocassinus Dobrievich из Његуша помиње се као цариник његове узвишености Гојчина Ђурашевића (Црнојевића) 1442. године; Raditius Dobrievich de Tergovista уговорио је са Михаилом Палташићем 1441. испоруку олова уз јемство Херака Хераковића. Аутор скреће пажњу и на писање К. Јиречека о Вукосаву Добријевићу као деспотовом кефалији у Трепчи 1450. године предпостављајући да је то онај војвода Вукосав који је 1452. ишао у Цариград султану као деспотов изасланик: Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima (XIV-XVI vijek) knjiga II, Titograd, 1974, 106-109. Добријевић Богдан се помиње у конавоском селу Витаљина 1467. године, а у вези са пословима Илије Мицетића из Новога са Видом из Венеције: Вељан Атанасовски, Пад Херцеговине, Београд, 1979, 148. Аутори студије о конавоским родовима презиме доводе у везу са Луићима: Niko Kapetanić, Nenad Vekarić, Konavoski rodovi a-g, sv. I, Zagreb-Dubrovnik, 2001, 352

[5] Гордана Томовић, Морфологија ћирилских натписа на Балкану, Београд, 1974, 17

[6] Г. Томовић, Морфологија..., 18

[7] Г. Комар, Стари ћирилични натписи..., 2015, 161. Велика је сличност облика слова натписа из Лукавца са овим натписом крај цркве Св. Георгија у Враћеновићима

[8] Г. Томовић, Морфологија..., 20

[9] Исто, стр. 354

слика дана:

носилац пројекта:

пројект порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје