Моденски грбовник из XVII вијека | Племенито

Моденски грбовник из XVII вијека | Племенито

Моденски грбовник из XVII вијека


Напомена

Моденски грбовник, један мање познат зборник грбова из „илирске хералдике“, пронађен је 2012. године у збирци рукописа библиотеке Естенсе у Модени (Италија). Овај зборник грбова припада збирци рукописа маркиза Кампорија, племићке порордице поријеклом из Мадоне. Ђузепе Кампори (1821-1887) завјештао је своју колекцију са преко 5.000 рукописа граду Модени, под условом да се чува у библиотеци Естенсе, гдје се она налази и данас.

Рукопис је настао почетком XVII вијека у Дубровнику под насловом „Insignija procerum Bosnae, Croatiae, Illyriae, &c, quorum alter liber unicus asservatur penes Ragusii Rempublicam“ и један је од најстаријих преписа Охмучевићевог оригинала. У библиотечком каталогу, између осталога, стоји и то да се ради о „препису грбова из Рубчићевог оригинала из 1345. године“.

Грбовник садржи сто педесет једну пагинирану (обиљежених) и четрнаест непагинираних страна. Од непагинираних, шест је на почетку и чини их насловна страна и садржај, док је осам на крају, сачињених од два велика грба, слике са покличом „PERIERAM NIS PERIISSE“, те кратког описа грбовника.

Основни садржај грбовника чини сто тридесет девет породичних грбова, десет земаљских грбова, те грбови цара Душана и краља Уроша. За разлику од грбовника Коренић-Неорић, не садржи грбове Храбреновића и Терзаровића, као ни слике светитеља, али је зато свака страница украшена декоративним рамом.

Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи, који су се у Краљевину Напуљ (јужна Италија) неселили отприлике у вријеме настанка грбовника.

Први од њих био је Никола Радуловић (1556-1608), поријеклом са простора данашње Босне и Херцеговине, који се 1604. године преселио у Полињано гдје је купио посјед за 80.395 дуката и постао први маркиз напуљских племића Радуловића. Имајући то у виду вјероватно је он био наручилац овог грбовника.

До ових података се дошло истраживањем последња два грба, нарочито оног последњег, за које се аналогијом утврдило да припадају напуљским Радуловићима.

Овим открићем српска хералдика је пронашла још једно врело из кога извире њена оригиналност, а породица илирских грбовника свила је под своје крило још једно своје, давно заборављено чедо.

 

ИЗВОР: Бранко Тодоровић, Моденски грбовник, Оцило – Зборник Друштва српских грбоносаца  „Милош Обилић“, бр. 7, Београд 2012.

ПРИРЕДИЛИ: Борис Радаковић и Војин Спасојевић