КАД И ЗАШТО ЈЕ НАСТАЛА ИЛИРСКА ХЕРАЛДИКА? | Племенито

КАД И ЗАШТО ЈЕ НАСТАЛА ИЛИРСКА ХЕРАЛДИКА? | Племенито

КАД И ЗАШТО ЈЕ НАСТАЛА ИЛИРСКА ХЕРАЛДИКА?

Грб Душановог царства према Коренић-Неорић грбовнику

Почеци илирске хералдике везују се за Петра Охмучевића Гргурића из околине Сланог код Дубровника. Петар, или дон Педро, син поморца и трговца житом, прославио се у шпанској морнарици, нарочито после битке код Лепанта, и уздигао до ранга адмирала. Напуљ, где је служио у шпанској флоти, био је центар подстицања „словинских” идеја и ослободилачких покрета па Балкану. Дон Педро је, међутим, имао један нерешен проблем. Његово сумњиво племство нису признавали ни у Дубровнику, а некмоли охоли шпански племићи и вицекраљ у Напуљу. И данас је отворено питање да ли су Гргурићи из Сланог (Ивеља Гргурић, трговац житом, и његови синови: потоњи адмирал Петар, Никола, Ђорђе, Марко и Иван) били у вези с Охмучевићима, ситнијом хумском властелом XIV и XV века? Александар Соловјев је мислио да јесу. Веровао је, штавише, да је један од повода за читав хералдичко-генеалошки пројекат Петра Гргурића Охмучевића била повређена сујета правог коленовића, коме дубровачка администрација и шпански двор нису признавали аутентична и стара властелинска права. С друте стране, постоје и опречна мишљења. Михаило Динић и Сима Ћирковић сматрају да је први и основни фалсификат дон Педра и његових помагача био у томе што су Гргуриће претворили у Охмучевиће, користећи традицију босанских Охмучевића и легенде и песме о Рељи Крилатици. Генеалошке конструкције  Петра Ивељиног Гргурића (Охмучевића?), наиме, увукле су у читаву причу и историјског ћесара Рељу из XIV века, као тобожњег адмираловог претка. Реља (Хреља) је био Душанов велможа и умро је без потомака, као монах, у манастиру Рила у Бугарској 1342. године. До XVI века већ је прерастао у епску фигуру из народних песама (Реља Крилатица, Реља од Костура, тј. од Касторије). У сваком случају, дон Педро је врло слободно користио историјске податке и народну традицију како би уљепшао своју породичну историју. Историјски извори о породици Охмучевћ сасвим су контрадикторни, често и намерно замагљени различитим генеалошким конструкцијама, као што је Миниатијев „Breve discorso genealogico“, или не баш претерано поуздана Ђелчићева кљига  „I conti  di Тuhelj“.

Грб Душановог царства према Београдском грбовнику II

Као шпанском адмиралу, дон Педру је било веома стало да покаже своје старо и разгранато, отмено, племенито порекло. Осам „quartire“ (четири прадеде и четири прабабе) племства, и то чисто католичког, било је, уосталом, услов за улазак у неки од великих шпанских витешких редова, што је била дон Педрова жеља. Пошто није могао да прибави аутентичне доказе, Охмучевић је Шпанце почео да снабдева прво усменим сведочанствима о свом племенитом пореклу, а затим фиктивним родословима и документима. У деветој деценији XVI века дон Педро је прикупио већи број повеља, родослова, грбова и 1594. од Краљевског савета у Напуљу коначно добио декрет о свом племству и потврду лажних повеља. Године 1595, ако не и раније, појавио се - као круна Охмучевићевих доказа - грбовник са преко 150 грбова који доказују славу и моћ некадашњег Душановог царства, али и старо и племенито порекло дон Педра, његових рођака и предака.  Оригинал овог грбовника данас је изгубљен, а сматра се да је могао настати још 1590, а у сваком случају најкасније 1595, када се појављује за сада најстарији датиран препис грбовника, познат као Грбовник Коренића Неорића.

 

 

 

Грб Душановог царства према Сплитском рукопису

Петар Охмучевић је, међутим, већ 1584. имао фалсификовану родословну таблицу са наводних осам степени племства својих предака и са њихових осам грбова у бојама. Ово је, како вели А. Соловјев, сведочанство о почецима илирске хералдике. Донекле је загонетно зашто је Петру Охмучевићу био потребан и грбовник 1595, када је већ пре тога 1594. различитим фалсификованим повељама, писмима и родословима успео да оствари свој наум и да му Краљевски савет у Напуљу призна племство. Грбовник Коренића Неорића из 1595, према томе, није најстарији грбовник и вероватно га није наручио дон Педро, већ је преписан са старијег протографа (дон Педровог - хипотетичног изгубљеног грбовника). Тај, најстарији илирски грбовник, за који се претпоставља да је постојао, морао је настати пре 1594, да би оснажио дон Педрове захтеве. У раду „Прилози за босанску и илирску хералдику“, Соловјев, на таблици порекла илирских Грбовника, овај изгубљени протограф датира у 1590. годину.

 

Преузето из књиге: „Илирски грбовници и други хералдички радови“, аутор: Александар Палавестра.

 

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

 

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Srbi Heraldika Grbovi Bosna