ЦРКВИШТЕ У МИОЉЕМ ПОЉУ У ЖУПИ НИКШИЋКОЈ | Племенито

ЦРКВИШТЕ У МИОЉЕМ ПОЉУ У ЖУПИ НИКШИЋКОЈ | Племенито

ЦРКВИШТЕ У МИОЉЕМ ПОЉУ У ЖУПИ НИКШИЋКОЈ

О црквишту и његовим споменицима у Миољем пољу писао је М. Вучинић (Никшићке новине, 6. јуни 1971; 19. децембар 1971), а затим, С. Раичевић, Споменици у старој жупи Оногошт, Београд, 1992, 117. У савременом православном гробљу у Миољем пољу, у средишњем дијелу гробља, постоји темељ цркве димензија 12,8 х 6,1 м. У питању је једнобродна црква са полукружном апсидом управљеном Истоку. У њој и сада усправно стоји Часна трпеза положена на ступ начињен од старог надгробног споменика увучена на 2,8 м од западног зида. Остаци олтарске преграде су још увијек видљиви на 5 м од западног зида. У поду црквишта лежи барем пет гробних плоча од којих је једна, ближе сјеверном зиду, украшена. Једна гробна плоча подвлачи се под сјевероисточни угао црквене зграде. И овдје су стари надгробни споменици употребљени у градњи цркве. Под цркве укопан је у земљу. 


Црквиште у Миољем пољу (Жупа Никшићка)



Високи танки сандук, богато декорисан, првобитно на постољу. Лежи уз сјеверни зид цркве. Полегао, или оборен како би био употребљен као надгробна плоча у 20. вијеку.



Средњовјековно гробље представљено је споменицима типа плоча грубље израде, као и сандука, међу којима се истиче високи сандук на постољу са наглашеном колонадом ступова повезаних аркадама, нажалост, полегао. На мањој греди која лежи у зони испред источног зида, усјечена је представа мача. Могуће да ова греда представља конструкцијски елемент црквене зграде, а не надгробног споменика. 


Часна трпеза


У Стуби, на локалитету Калуђеровац (Алуга), и данас леже двије надгробне плоче (1,62 х 0,68 м, и 1,58 х 0,82 м). На јужној плочи уочљива је представа штапа и Крста. У непосредној близини стјеновите главице са гробљем избија извор Калуђеровац, грађена вода, чија је конструкција поремећена. Према казивању и опису мјештанина Радуловића, на једном тесанику видљив је словни знак Ч уклесан у веријанти пехарастог Ч са хоризонталном пречкицом у дршку. У средњовјековним писмима такво Ч се јавља у веома старим споменицима, чак у 12. вијеку. Дакако, без непосредног увида није могуће ништа сигурније рећи о овом словном знаку.

Гробље је помињано у литератури (В. Вујовић, Никшићка околина, Никшићке новине, 10. фебруар 1974, 5; С. Раићевић, Споменици..., 122). С. Раићевић помиње три надгробна споменика-стећка, те како је на једном „урезан штап“. На овоме мјесту примјетио сам двије надгробне плоче које тешко можемо доживјети као стећке. 

 

АУТОР: Горан Ж. Комар

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје Црква