Археолошка изложба: ЛОКАЛИТЕТ - ЂУРЂЕВАЦ, КРИВА РИЈЕКА | Племенито

Археолошка изложба: ЛОКАЛИТЕТ - ЂУРЂЕВАЦ, КРИВА РИЈЕКА | Племенито

Археолошка изложба: ЛОКАЛИТЕТ - ЂУРЂЕВАЦ, КРИВА РИЈЕКА

19:17:35 05.03.2016

29. децембар 2015. - 5. фебруар 2016.

Аутор изложбе: Даниела Радосавац, Далија Тубин

Учесници пројекта: Милан Ђурђевић, Миленко Радивојац, Бојан Вујиновић, Далија Тубин, Даниела Радосавац

 „ У парохији маринској, а протопрезвитерату приједорском леже развалине старог српског манастира Ђурђевац, од кога је до данас очуван само један зид дуг 12м, а висок 1м. Народно предање вели, да је овај манастир задужбина Св. цара Лазара. Зове се.“Ђурђевац“  зато, што је имао за храмовну славу Св. Георгија“. (Шематизам, Српско-православна митрополија Бањалучко - Бихаћка, 1901. година)

„Црквина“, Марини, Приједор. Средњовјековна (?) грађевина. На врху Лупљег брда остаци грађевине и ситни фрагменти грубе керамике. Н. Милетић, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година.

Остаци цркве Ђурђевац налазе се у селу Крива Ријека, на административној граници општина Козарска Дубица и Приједор, а у оквиру приједорске парохије Марини. Црква је смјештена на платоу изнад потока Ђурђевац, по коме је и добила име.

Први излазак на терен, односно рекогносцирање, извршено је 2008. године. Том приликом, у непосредној близини, уочени су приватни стамбени објекти, чији су темељи изграђени од обрађених камених блокова, што потврђује наводе о постојању локалитета.  

У љето 2014. године започињу први археолошки радови на локалитету, који су настављени и  током 2015. године. Радове су изводили Завичајни музеј из Градишке и Музеј Козаре из Приједора.

На основу архитектуре и покретног археолошког материјала изградња црквеног објекта смјешта се у период с краја 13. и у 14. вијек. Сматра се, да је објекат порушен већ у турској најезди 1537/ 38. године, а мање је вјероватно да је порушен касније у сукобима између Турске и Аустрије крајем 17. вијека, или за вријеме тзв. Дубичког рата у 18. вијеку. О томе свједочи недостатак археолошког материјала из 17. и 18. вијека.

Током истраживања није евидентирано да је на њој рађена обнова истраженог дијела олтара и наоса.

Почетак археолошких истраживања обухватио је олтарски простор са вањске  и унутрашње стране. Утврђено је да је апсида петострана са унутрашње и вањске стране и да се на сваком од тих углова налазе стубови који су имали функционалну и декоративну улогу. Током даљег истраживања цркве утврђено је да је архитектура исте импозантна. Зидови цркве широки су између 0,90 и 1,10 метара, потпомогнути стубовима на сваком од углова, што упућује на огромну висину зидова. Олтарски простор, вјероватно, је носио оловни петострани кров на зиданом своду. Међутим, могуће је да је кров рађен од олова на дрвеним гредама, које нису пронађене, те се стога мисли да је прва претпоставка тачнија.

Са вањске стране олтара и наоса очуван је декоративни сокл или симс, који даје додатну монументалност и упућује на висок положај самог ктитора. Пронађене су и тзв. цвјетне крстообразне розете, које, вјероватно, потичу са допрозорника.

У олтару цркве пронађене су и свештеничке клупе, које су, такође, петостране и оне су око 60-65 цм изнад нивоа поднице, која је, такође, нађена. Подница је рађена од кречног малтера на подлози од ломљеног камена. На источном дијелу олтара пронађен је зидани објекат димензија 1,80 x 0,80 x 0,40 метара. Претпоставља се да овај објекат представља проскомидију или жртвеник. У јужном дијелу олтара, пронађен је могући фрагмент часне трпезе димензија 90 x 90, омалтерисан кречним малтером.  

Даљим истраживањем олтара пронађена је зидана гробница омалтерисана кречним малтером, у којој је пронађен девастиран скелет. На гробници је стајала плоча (мрамор) која је покривала гробницу, потпуно девастирана. Унутар гроба био је шут у коме су се могли наћи фрагменти фресака и уломци керамике са девастираним костима мушке јединке. Највјероватније се ради о високо позиционираном свештеном лицу.

Присутност великог броја фрагмената фресака, као и дио фресака очуван in situ изнад клупа указује да је простор цркве био осликан.

На сјеверној страни олтара пронађен је улаз куда су улазили ђакони, а на самом прелазу видљиви су остаци усјека за дрвене степенице.

Даљим археолошким радовима истражен је наос или брод цркве, који је квадратне основе димензија 7,70 x 7,70 м ( са унутрашње старне).

Од покретног археолошког материјала пронађени су уломци керамике, жељезни клинови који су повезивали дрвену конструкцију. Камену пластику која је пронађена у великој количини чине стубићи, дијелови већих и мањих лукова, импост капитела, надвратник и дио аркаде.

Сама црква је доста великих димензија, 21м, са петостраним олтарским дијелом и наосом квадратне основе.

Даља археолошка истраживања требало би да установе на ширем подручју локалитета Ђурђевац да се налазило гробље, евентуални пратећи црквени објекти, који би навели на постојање већег црквеног коплекса.  

Преузето са сајта: МУЗЕЈ КОЗАРЕ