Каурско гробље - некропола стећака Врбљани | Племенито

Каурско гробље - некропола стећака Врбљани | Племенито

Каурско гробље - некропола стећака Врбљани


слике

Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани
Каурско гробље - некропола стећака Врбљани

Село Врбљани налази се око девет километара сјеверно од Коњица, у сливу ријеке Трешанице и то у брдима изнад десне, западне обале ријеке. Локалитет Каурског гробља, са скоро 200 стећака распоређен је на површини од скоро 4 дунума.

Њихови украси су: двострука спирала, полумјесец, кружни вијенац, аркаде, розете, те људске фигуре-човјек на коњу, поред коња, човјек са штитом и мачем, штапом. Један од ових стећака репродукован је у Енциклопедији ликовних умјетности и свакако спада међу прворазредне споменике своје врсте.

Међу овим стећцима налази се и један римски миљоказ са неколико клесаних камених блокова римске провинијенције. Иако лежи у секундарном положају, овај миљоказ служи као доказ да је овдје пролазила траса комуникације која је повезивала јужну Далмацију и Херцеговину са средњом Босно и даље Подунављем. Водила је од Нароне (Вид код Метковића), преко Дубрава и Невесињског поља до Велике пољане код Липета. Од Липета до Подорашца и даље на сјевер до Иван-планине, трасе римске цесте и каснијег пута из османског времена се поклапају. Њива испод некрополе се зове Црквина, а на локалитету се распознају и контуре појединачних зидова неког грађевинског објекта, до сада неидентифицираног.

Посматрајући шире подручје, Врбљани се налазе у области која чини одређену цјелину, а протеже се од кањона Ракитнице на истоку до ријеке Краљушнице на западу. У касном средњем вијеку политички центар овог краја налазио се у граду Чрешњеву (Трешњевац) који се налази у предјелу изнад лијеве обале Трешанице, у троуглу који чине околна села Кањина, Џепи и Брђани. Предјели уз десну обалу Неретве спадали су у босански дио жупе Неретве, а од 1404.године све до пропасти босанске државе у “Краљеву земљу”.

 

Преузето са сајта: ОПШТИНЕ КОЊИЦ

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје Црква