Запон (копча) хумског кнеза Петра | Племенито

Запон (копча) хумског кнеза Петра | Племенито

Запон (копча) хумског кнеза Петра


слике

Запон (копча) хумског кнеза Петра

Запон (копча) хумског кнеза Петра (1222-1228) је пронађен 1882. године, заједно са још неким златним грчким новцем, близу Будимља (Беране).

Кнез Петар је према једним изворима био син кнеза Мирослава, рођеног брата Стефана Немање, док је према Томи Архиђакону (сплитски архиђакон) Мирослављев син Тољен био нећак кнеза Петра, или пак унук или рођак, јер латинска ријеч „nepos“ коју Тома употребљава може да има сва ова значења, једино је сигурно да не може означавати брата, па тиме Петар не може  бити син кнеза Мирослава.

Након смрти кнеза Мирослава изборио се за мјесто управитеља Хума, отевши власт од малољетног Тољена. Петар је наставио политику кнеза Мирослава и није дозвољавао римокатоличкој цркви, којој су помагали Мађари и Дубровник,  да се шири у православном Хуму, па је условљавао повратак бискупа у Стон (средиште Хумске епископије)  великом новчаном накнадом од Дубровника. На запрепаштење римокатоличке цркве борбени Петар постаје 1223. године градски кнез Сплита помоћу сплитског грађанства а против воље римокатоличког свештенства. Петар је, према томе, помјерио своје тежиште рада знатно према западу.

Петров запон представља најважнији доказ о владавини овога великаша Хумом. За краља Милана га је набавио један српски родољуб који је, од енглеског археолога Артура Еванса, онога који је открио Кносос и Минојску цивилизацију на Криту, добијао два и по пута више новца за предмет али се, како то још бележи Љуба Ковачевић, "он није полакомио нити допустио да оде у туђину ова знатна старина наша. Камо среће да се многи на њега угледају!“

На запону се налазе два натписа. Један на старосрпском који гласи: „Запон велнега кнеза хлмскога Петра“ и један на италијанском: Pretende comiiti pet - „Припада кнезу Петру“.

Чува се у Народном музеју у Београду.

 

ИЗВОР: В. Ћоровић, „Значај хумске епископије“ Епископија захумско-херцеговачка, Београд 2006; Н. Порчић, Прилог историографским портретима хумског кнеза Мирослава и његових потомака“, Споменица др Тибора Живковића, Београд 2016; "Старинар српског археолошког друштва", Београд, 1884.

 

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

пројект порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg