Натпис на гробној плочи пoродице
Милутина Маројевића у литератури се помиње као „Натпис из Царевца“, а налази се
у православном гробљу (код Љубомира Стојановића: у „Царевачком Гребљу“) у
Старом Селу у Гламочком Пољу. Натпис је објављиван неколико пута од 1894. до
1970. године, када га приказао заслужни епиграфичар Марко Вего који се
понајвише приближио његовом рјешењу. Његови претходници[1] начинили
су низ погрешки и превида. Ћиро Трухелка и Љубомир Стојановић натпис су читали
на сљедећи начин: Se + ku:a
+ milutina +maroevi(:a) i negove + /ene
+ vladisave i ni} (+) ditce i zaime + milutinq
a se + nitkorq + ne
stani + [ nimq. Марко Вего
је понудио другачије тумачење[2],
видјевши да у завршници натписа не стоји: stani, већ: stavi, али је
погријешио у једној ријечи у средини трећег реда: он је читао: za
ime, а треба: zakle. Марко
Вего, дакле, није успио (због читања те ријечи zakle) да понуди и
потпуну логичност садржини натписа. Слово К, наиме, у овој ријечи уклесано је
на идентичан начин као слово К у ријечи КУЋА у првом реду натписа.
Цртеж натписа начињен је 4. јуна 2016. године на темељу увида на оригиналу:
+ Se + ku:a + milutina
+ maroevi(:a)
i
negove + /ene + vladisave
i
ni} (+) ditcei i zakle + milutinq
a
se + nitkorq + ne
stavi + [ nimq
Превод на савремени српски језик: Ово је кућа Милутина Маројевића и његове
жене Владисаве и њихове дјеце. И
закле Милутин: Овдје нико (други да се) не стави с њим.
Натпис је усјечен доста невјешто у
четири реда на источној половини дуже сјеверне стране споменика типа дебеле
плоче (сандука, по класификацији
Шефика Бешлагића) димензија: 1,92 х 1,02 х 0,36 m. Клесар није посједовао добар
осјећај за простор и у трећем и четвртом реду прибјегао је смањивању величине
словних знакова за половину.
Гробље у чијем сјеверном дијелу се
налази овај споменик је врло пространо. Њему гравитирају житељи заселака:
Карловац, Подглавица, Заглавице и Царевац, док се
житељи Скуцана укопавају у својем гробљу.
Поред овог споменика на простору
гробља лежи велики број средњовјековних надгробних плоча чији је број приликом
истраживања Шефика Бешлагића износио деведесет и шест. Овај истраживач помиње и
остатке „Маројевића града“ на оближњој коси Тисовац.[3]
На сјеверном крају гробља постављена
су три надгробна споменика у форми Крста. Највећи мјери: 1,81 х 0,87 х 0,27 m. Он
посједује три клесане људске фигуре на источној страни. Поред ових споменика,
које бисмо могли смјестити у 16-17. вијек, у гробљу се налази велики број
надгробних Крстова из 19. и 20. вијека. Занимљиво је поменути да се и у осталим
активним православним гробљима у овом гламочком крају виђају надгробни Крстови
монументалне израде, па и када припадају крају 19. и почетку 20. вијека. Такав
је случај са Петрића гробљем код Скуцана или са гробљем села Камен под гребеном
Словин (Каменска српско-православна парохија), гдје се такође налазе јако
велики и масивни Крстови.
У средишњој зони овог гробља постоји
старији Крст димензија 1,95 х 1,17 х 0,18 m, као и велики број врло крупних
споменика у форми Крста у јужном дијелу гробља. По својим димензијама оно би
свакако били примјеренији средњем вијеку. У гробљу села Камен, на источном
његовом крају, налази се надгробни Крст димензија 1,50 х 0,56 х 0,30 m који у свом
средишњем дијелу чува ћирилични натпис Луке Врањеша, а који је већ помињан у
литератури[4].
Натпис је израђен 1759. године и у њему се помиње поп Лазар. У непосредној
близини гробља налази се црква и манастир Светог Јована (Веселиње)[5].
Православна гробља Гламочког Поља чувају некрополе
средњег вијека, а својим натписима свједоче континуитет ћириличне писмености овог краја као и висок
ниво писмености – утицаје из црквено-словенских
књига – које показују
њихови епитафи. Истовремено, својим димензијама надгробни Крстови у
селима Гламоча као да подражавају и традиције средњега вијека, када су
израђивани веома крупни споменици, а које у великом броју виђамо на простору Старе
Херцеговине[6].
Старији надгробни Крстови у „Царевачком Гребљу“ (Старо
Село)
Главни дио натписа:
prestavl[i rabô
b(o)/J luka vrane[(ô)
podruzJ ego
bo/o sJnô Wcu
W ro/des(t)va
h(ristov)a P n T krst(ô)
Поред овог споменика својим обликом
издваја се и надгробни Крст који се налази у његовој непосредној близини, са
урезаном 1749. годином, а помиње и јереја Јевтeнија, сина Цвије Матића из 1842.
године: zdY
po;ivaetô rabô bo/i Jerei evtanJA sinô cvJe mati;a prestavJ se mYseca 12 agusta
1842. Овај крсни споменик израђен је из једног комада стијене, а
представљен је трима спојеним Крстовима.
АУТОР:
Горан Ж. Комар
[1]
Ћиро Трухелка, Старобосански писмени споменици, Гласник
Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, св. 4., 1894, 782. По њему и: Љубомир
Стојановић, Стари српски записи и натписи,
књ. 3, бр. 4793.
[2]
Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa
Bosne i Hercegovine,
Knj. IV, Sarajevo, 1970,
79, br. 261. Овдје
Вего доноси и снимак
маркираног натписа
темпером, који је, међутим,
неупотребљив.
[4]
Dimitrije Sergejevski, Putne
bilješke iz Glamoča, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1942, 150-154.
[6]
Горан Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине
(са прегледом крстова), Херцег Нови, 2015, 300-355. Највећи број оваквих
споменика лежи на подручју Билеће и Љубиња