Хералдика и нумизматика
ГРБ КОТРОМАНИЋА ИЗ ИЛИРСКЕ ХЕРАЛДИКЕ
Зборници грбова из „илирске хералдике“, иако настали из интереса једног човјека (Петра Охмучевића) и мада нису сви грбови тачни а
Грб Босне из илирске хералдике
Грб Босне који се јавља у илирским грбовницима – у златном пољу двије прекрштене црне назубљене греде које на врху
Печат и надгробни натпис Марије Котроманић Хелфенстејн (Helfenstein)
Марија је била кћерка босанског бана Стефана II Котроманића и супруга њемачког грофа Улриха X од Хелфенстејна (Helfenstein). Као млада дјевојка боравила
СРЕДЊОВЈЕКОВНИ НОВАЦ БОСАНСКИХ КРАЉЕВА ТВРТКА II И СТЕФАНА ТОМАШЕВИЋА ИЗ НУМИЗМАТИЧКЕ ЗБИРКЕ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У првој половини XV вијека босански владари Твртко II (1404-1408, 1420-1443), Стефан Томаш (1444-1461) и Стефан Томашевић (1461-1463) ковали су сопствени новац, због
ВЕЛИКИ ПЕЧАТ КРАЉА СТЕФАНА ДАБИШЕ КОТРОМАНИЋА
Стефан Дабиша дошао је на власт након смрти краља Стефана Твртка 1391. године, и владао је до 1395. године. Иза њега
МОТИВ ХЕРАЛДИЧКОГ КРИНА У ГРБУ КОТРОМАНИЋА
Мотив хералдичког крина појављује се у грбовима Котроманића од времена првог краља те династије - Стефана Твртка I. Једноставној хералдичкој слици наслеђеној
ПОЛУМЈЕСЕЦ И ЗВИЈЕЗДА СИМБОЛ БОГОРОДИЦЕ
Врло је карактеристична иконографија Богородице с Христом у наручју (иконографски тип Богородице Одигитрије) у полумесецу. У западној Цркви од XV века, а
ИЛИРСКА ИДЕЈА НА ТЕМЕЉИМА СРПСКЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ДРЖАВНОСТИ
У западним римокaтоличким изворима средњег вијека али и касније, територија коју насељавају Јужни Словени на Балкану називана је најчешће Илириком или Илиријом,
КАД И ЗАШТО ЈЕ НАСТАЛА ИЛИРСКА ХЕРАЛДИКА?
Почеци илирске хералдике везују се за Петра Охмучевића Гргурића из околине Сланог код Дубровника. Петар, или дон Педро, син поморца
О НАДГРОБНОЈ ПЛОЧИ КРАЉИЦЕ КАТАРИНЕ
Надгробна плоча краљице Катарине (1425/26- 1478) кћерке херцега Стефана Вукчића Косаче и Јелене Балшић, и жене босанског (српског – Б. Р.) краља
Сребрни средњовјековни печатни прстен из Арнаутовића
Печатни прстен пронађен у Арнаутовићима код Високог, данас се чува у Земаљском Музеју Босне и Херцеговине, под инв. бр. 620. Прстен
СРЕБРНИ НОВАЦ КРАЉА СТЕФАНА ТВРТКА II КОТРОМАНИЋА
Стефан Твртко II Котроманић пред крај своје владавине настојао да што више увећа краљеве приходе јер су му из године у годину
ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA I KOTROMANIĆA
Kralj Tvrtko I Kotromanić, nakon svoga krunisanja za kralja Srba, svoje kraljevanje obilježio je i kovanjem zlatnog novca, a za
Динар Стефана Томаша и Ђурђа Бранковића
Заједнички динар краља Стефана Томаша и деспота Ђурђа Бранковића кован у Сребреници између 1446. и 1448. године.
слика дана:
носилац пројекта:
порджали:
