Зборници грбова из „илирске хералдике“, иако настали из интереса једног човјека (Петра Охмучевића) и мада нису сви грбови тачни а
Грб Босне који се јавља у илирским грбовницима – у златном пољу двије прекрштене црне назубљене греде које на врху
Марија је била кћерка босанског бана Стефана II Котроманића и супруга њемачког грофа Улриха X од Хелфенстејна (Helfenstein). Као млада дјевојка боравила
У првој половини XV вијека босански владари Твртко II (1404-1408, 1420-1443), Стефан Томаш (1444-1461) и Стефан Томашевић (1461-1463) ковали су сопствени новац, због
Стефан Дабиша дошао је на власт након смрти краља Стефана Твртка 1391. године, и владао је до 1395. године. Иза њега
Мотив хералдичког крина појављује се у грбовима Котроманића од времена првог краља те династије - Стефана Твртка I. Једноставној хералдичкој слици наслеђеној
Врло је карактеристична иконографија Богородице с Христом у наручју (иконографски тип Богородице Одигитрије) у полумесецу. У западној Цркви од XV века, а
У западним римокaтоличким изворима средњег вијека али и касније, територија коју насељавају Јужни Словени на Балкану називана је најчешће Илириком или Илиријом,
Почеци илирске хералдике везују се за Петра Охмучевића Гргурића из околине Сланог код Дубровника. Петар, или дон Педро, син поморца
Надгробна плоча краљице Катарине (1425/26- 1478) кћерке херцега Стефана Вукчића Косаче и Јелене Балшић, и жене босанског (српског – Б. Р.) краља
Печатни прстен пронађен у Арнаутовићима код Високог, данас се чува у Земаљском Музеју Босне и Херцеговине, под инв. бр. 620. Прстен
Стефан Твртко II Котроманић пред крај своје владавине настојао да што више увећа краљеве приходе јер су му из године у годину
Kralj Tvrtko I Kotromanić, nakon svoga krunisanja za kralja Srba, svoje kraljevanje obilježio je i kovanjem zlatnog novca, a za
Заједнички динар краља Стефана Томаша и деспота Ђурђа Бранковића кован у Сребреници између 1446. и 1448. године.