Стећак – средњевјековни камени биљег нашег претка, врхбосанског кнеза Павла Раденовића, XV вијек ( aрхеолошки локалитет Павловац, Источно Сарајево )
Стећак врхбосанског кнеза Павла Раденовића са некрополе Павловац ( Источно Сарајево) претставља изузетан примјерак средњевјековних надгробних споменика који су подизани знаменитим личностима тог времена. Уједно то је и највећи стећак у БиХ, тежине 31 920 кг који и данас стоји на истом мјесту. Историјски извори кажу, жупа Врхбосна пред крај 14. вијека припадала је Рађену Јабланићу и његовом сину Павлу ( Раденовићу-Рађеновићу ) по коме се касније породица прозвала Павловић. Послије завјерничког убиства 1415. г. на Пареној Пољани код Краљеве Сутјеске ( Какањ ) Павле је према тадашњим обичајима сахрањен на својој племенитој баштини, Павловац, брежуљкастој заравни између Топлика и Кобиљдола ( Касиндола ) одакле се пружа лијеп поглед на околину, што је одлика већине средњовјековних некропола. Поред тога некропола Павловац лежала је уз средњовјековну раскрсницу путева који су водили из Сарајевског поља у долину Праче, Подриња и Дубровника. Археолошка истраживања, посебно гробног инвентара ( позлаћене украсне траке и појасеви, позлата на лобањама, дугмад, дубровачки динар, стаклени уломци ) масивни саркофази и стећци над њима, такође потврђују припадност властеоској породици. Антрополошки морфогностички и биометријски налази остеолошког материјала указују на динарски антрополошки тип нашег човјека. Синтезом свих релевантних научних истраживања некропола стећака на Павловцу хронолошки се уклапа у период од прве половине XIVв. до друге половине XVвијека.
Стећци као заједничко ( специфично, аутохтоно ) културно добро БиХ, Ц. Горе, Хрватске и Србије номиновани су на УНЕСКО-ву листу свјетске културне баштине.
АУТОР: Бранко Пјевић, етнолог и антрополог.
слика дана:
носилац пројекта:
порджали:
