Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица | Племенито

Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица | Племенито

Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица


слике

Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица
Некропола и остаци цркве Грчка главица код Коњица

Археолошко наслијеђе у општини Коњиц је изузетно богато, посебно споменици из средњег вијека, тј.некрополе стећака и утврђења, те остаци понеког средњовјековног града или вјерског објекта.

Многи локалитети су често на изузетним стратешким положајима, доста тешко приступачни, али у научном погледу изузетно важни (Бахтијевица - Дабића пољана, Чичево, Јежепрасина, Оцркавље, Височица - Пољице, Долови, Велико језеро,...).

На многим некрополама су временом никла активна гробља (Џепи, Мокро, Доње Село, Блаце, Засливље, Зукићи). Стећак је средњовјековни надгробни споменик грађен од камена, у облику плоче, сандука са постољем, сљемењака итд. Натписи на стећцима писани су ћирилицом.

Поред макадамског пута на омањем узвишењу под називом Грчка главица, налазе се остаци цркве и некропола са стећцима. Поменута некропола се састоји од 172 стећка и великог броја гробова без споменика, на површини од 1700 квадратних метара. На овој некрополи се налазе и остаци једне цркве чији је настанак могуће оквирно датирати у XII или XIII вијека.

Један од споменика има и натпис из којег се види да је то гроб Гоисаве, жене војводе Радича Санковића. У натпису се спомиње и Радичев отац, Казнац Санко, те брат жупан Бељак, Гоисавин отац Ђурађ Балшић. По свом садржају овај натпис спада међу најдрагоцјеније споменике своје врсте у БиХ. Ова некропола је била предмет истраживања које је у периоду од 1954-1955.године обавио проф.Марко Вего.

Приликом археолошких ископавања на некрополи Грчка главица истражени су сви гробови у унутрашњости цркве и неколико гробова изван ње. Најважнији резултат овог истраживања, поред многобројних нађених предмета, јесте да се овдје ради о породичном гробљу великашког рода Санковића који је у XIV вијеку водио главну ријеч у читавој тадашњој Хумској земљи (каснијој Херцеговини).

У Бискупу је сахрањено двадесетак чланова ове племићке породице, а Санковићи су се касније преселили у Заборане (општина Невесиње). Конзерваторске радове на остацима цркве извршио је препаратор Земаљског музеја у Сарајеву Анте Кучан уз финансијску помоћ Завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости НР БиХ.

Покретни археолошки материјал похрањен је у Археолошком одјељењу Земаљског музеја Босне и Херцеговине.

У мају 2004.године, Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине прогласила је Историјско подручје-некрополу са стећцима и остаци цркве Грчка главица у селу Бискуп, националним спомеником Босне и Херцеговине.

 

Преузето са сајта ОПШТИНЕ КОЊИЦ

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић  

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg