КРОЗ ПИВСКА СЕЛА: ЋИРИЛИЧНИ НАТПИСИ | Племенито

КРОЗ ПИВСКА СЕЛА: ЋИРИЛИЧНИ НАТПИСИ | Племенито

КРОЗ ПИВСКА СЕЛА: ЋИРИЛИЧНИ НАТПИСИ

Током 26. и 27. септембра извео сам истраживачку екскурзију у пивским селима Унач Горњи и Доњи, Пишче и Присојни и Осојни Орах, а нешто раније и Рудинице. За ова села опредјелио сам се из разлога што је о њиховим натписима већ писано, али на начин недовршен и уз погрешке[1]. Током овога истраживања уочени су и посве непознати стари ћирилични натписи. Важно је истаћи да ови крајеви обилују старијим надгробним крстовима међу којима се виђају и средњовјековни (Осојни Орах, лок. Крст и Рудинице). Висином и масивношћу импонује крст у Осојном Ораху који чува богату декорацију. На источној страни, у централном дијелу, представу коња, једноставне розете и аркаде које су изведене и на бочним странама окомитог ступа. Западна страна је без украса и натписа. Црква у Ораху, која је трудом житеља оба села обновљена 1922. године, чува четири старија крста (16-19. вијека) која немају натписа. У близини локалитета Крст и цркве Св. Саве, али у опсегу Присојног Ораха, лежи друго православно гробље са остацима темеља цркве у централном дијелу димензија: 7 х 4,5 м. У темељни вијенац ове цркве, као и цркве Св. Саве, али и друге пивске цркве, уграђени су стећци међу којима се виђају несумњиво репрезентативни примјерци. Све средњовјековне некрополе у овим пивским селима надграђене су српским православним гробљима која су активна и данас. Некропола у Рудиницама, по моме утиску, представља једну велику некрополу, а не три раздвојене. Она је састављена од споменика који каткад показују високи занатски и умјетнички домашај (сљемењак у источном дијелу, Крст у западном), али и овдје у Пиви, надгробни крстови из састава старих некропола, или на осами (Крст, Осојни Орах), представљају наслијеђе средњег вијека, а не безусловно новије тековине. Најбоље то можемо показати примјером споменика на Осојном Ораху који је богато декорисан. На једном надгробном крсту у гробљу села Горњи Унач постоји новији натпис МИЛЕТА који је вјероватно придодат старијем споменику.

Некрополе средњег вијека у подручју Пиве настале су у периоду обиљеженом политичком доминацијом родова Косача и Павловића у Херцеговини. Измјене становништва и политичко-пропагандно дјеловање низа политичких субјеката у периоду Аустроугарске власти у Босни и Херцеговини, довеле су до немарног односа према овом културно-црквеном наслијеђу Српског народа.





1. Натпис у гробљу села Доњи Унач (Бошково гробље)

Споменик је окрњени узани сандук са постољем на чијем сјеверном и западном дијелу постоља је усјечен натпис који је непотпуно и погрешно објавио Љ. Стојановић. Споменик има димензије: 1,41 х 0,86 х 0,69 м.

2. Натпис у гробљу села Доњи Унач (Бошково гробље)

У питању је плоча грубе израде и јако оштећена управо у зони првог реда: западном надглавном дијелу. Четврти јасно распознати знак другог реда може бити само дезорјентисано, улијево окренуто Б што даје за право да и друга слова, како се виђа у старохерцеговачким натписима, доживимо као дезорјентисана.

3. Натпис у селу Пишче

Натпис је помињан од стране Шефика Бешлагића[2] којом приликом је непотпуно и погрешно читан. Објавио га је погрешно и аутор овог чланка због невремена и присуства наслага калцификата. Љ. Стојановић је пружио тачно читање презимена Крагујевић, али је натпис објавио као недовршен, не успијевши у тумачењу последњег реда и пројектујући криву годину која би се одређивала од Рождества Исуса Христоса. Овдје је међутим, у питању надимак са придодатом годином 7090 од створења свијета. На тај начин, сада се натпис издаје као комплетан. 

4. Натпис на крсту у гробљу у селу Присојни Орах

Натпис је по графијским крактеристикама најсличнији натписима на крстовима у порти цркве Св. Архангела Михаила у Петровићима и натписима Гатачке Површи. Вјероватно припада 18. вијеку.

5. Натпис на крсту у селу Горњи Унач

 

АУТОР: Горан Ж. Комар



[1] Љуба Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 6, Београд, 1988, бр. 9799 (натпис на крсту Крунића у селу Горњи Унач, дато тачно тумачење); бр. 9800 (натпис на постољу стећка у Бошковом гробљу у селу Доњи Унач, потпуно погрешно, није препозната ни једна ријеч!); бр. 9801 (натпис на крсту у селу Присојни Орах, није препознато име, и завршница не може стајати!) и бр. 9802 (натпис Крагујевића у селу Пишче, није разријешен четврти ред натписа са годином!). Такође: Šefik Bešlagić, Stećci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 436-438; Натпис у Пишчу објавио je погрешно и: Горан Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), друго издање, Херцег Нови, 2015, 254-255 (погрешно: Гајевић!).

[2] Š. Bešlagić, Stećci-kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 437: „Na jednom sanduku je oštećen natpis u kome se spominje ban Grubač.

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg